ИНТЕРВЈУ ПЕСНИКА ДЕЧАКУ, МАТИЈА БЕЋКОВИЋ И ТАДИЈА ЧАЛУКОВИЋ: Децо, како растете, нека вам расте и душа!

Матија Бећковић, наш највећи живи песник и академик, каже и поручује нашим читаоцима да је боље да пет пута прочитају књигу која их интересује, него да прочитају пет књига  које их не занимају, јер тако неће ништа научити. У овом интервјуу Бећковић је причао о свом детињству, ђачким данима, о томе шта је маштао да постане кад порасте, својим сећањима и наставницима.

Како сте провели детињство? И чега се највише сећате из тог периода Вашег живота?
– Рођен сам у граду, а детињство сам провео у селу. Међу  својим вршњацима био сам једини који је видео град. Сећам се како сам им описивао шта све има у граду.  И шта сам све измишљао  или пуштао машти на вољу да задовољим њихову радозналост.

Постоји ли неки догађај или анегдота из ђачких дана које још увек памтите?
– Човек је оно што памти. Највише бих знао о себи када би знао зашто једно упамти, а друго заборави. Човек најбоље и најдуже памти своје детињство. И како стари све бледи, а те године као да се враћају и указују јасније. На крају се учини да детињство једино и памти. Зато су дођаји и анегдоте из ђачких дана садржина и највећег броја великих романа.

Какав сте били ђак? Који предмет сте највише волели, а који најмање?
– Српски језик сам највише волео, а математику најмање разумео.

Опишите какви су били наставници у Ваше време?
– Наставници су били најугледније и најпоштованије личности. За нас није постојао неки већи ауторитет од наших учитеља, наставника и професора… И сад знам ко ми је предавао који предмет, а не знам ко су били председници владе, ни министри.

Шта сте маштали да будете када порастете?
– Песник или – ништа.

Једном сте написали: ,, Да сам знао како је тешко чеок бити. Не биг се тога подувато!“. А шта Вам је најтеже падало док сте били дете?
– Што сам био тако немоћан и мали.

Шта сте волели да читате када сте били мали?
– Српске народне песме које су се онда звале јуначке. То је био наш компјутер, филм, радио и тв.

Који писац је био Ваш узор? И шта је било пресудно да постанете тако велики песник?
– Сви који су били у читанкама.

Ко је Ваша прва љубав из ђачке клупе?
– Једна према којој сам био груб.

Имате ли неки савет за моје другаре?
– Онако како расту, да им расте и душа!