ИНИЦИЈАТИВА УГЛЕДНИХ КУЛТУРНИХ ПОСЛЕНИКА: Споменик краљу Петру Првом Карађорђевићу у Новом Саду
Савет за културу Скупштине града Новог Сада данас је једногласно прихватио иницијативу угледних културних посленика да у Новом Саду буде подигнут споменик краљу Петру Првом Карађорђевићу, у народу познатом као Ослободилац и ”чика Пера”. Иницијативу су поднели председник Матице српске Драган Станић, директор Музеја Војводине Драго Његован, директор Историјског архива града Петар Ђурђев, директор Градске библиотеке Драган Којић и директорка Музеја града Весна Јовичић.
Како је образложено на седници Савета, иницијатива се заснива на одлуци Града из 1938. године да се краљу Петру подигне споменик, али је избијање Другог светског рата омело реализацију, а нова власт није била заинтересована да диже споменик. Савет је донео одлуку да од „Урбанизма“ и Завода за заштиту споменика културе затражи информацију о могућим локацијама за постављање споменика, као и од ког материјала би он требало да буде и које величине.
У иницијативи је наведено да је Краљ Петар И Карађорђевић био краљ Србије од 1903. до 1918. године и краљ Срба, Хрвата и Словенаца од 1918. до 1921. године. Петар Карађорђевић је био Карађорђев унук и трећи син Персиде и кнеза Александра Карађорђевића.
– Након очеве абдикције 1858. године, Петар је са породицом живео у иностранству. Школовање је наставио у Швајцарској, а потом у Паризу, где је новембра 1862. године уписао престижну војну академију Сен-Сиро. Школовање у Паризу, поред војничког и политичког образовања, допринело је и уобличавању његових политичких идеја. Учествовао је као официр у француској војсци у Француско-пруском рату. Под псеудонимом Петар Мркоњић борио се као добровољац у устанку против османске власти у Босни. Оженио се 1883. године црногорском принцезом Зорком, ћерком кнеза Николе са којом је имао петоро деце, укључујући и наследника Александра. После Мајског преврата 1903. године изабран је за краља Србије. Као монарх залагао се за уставно уређење земље и грађанску демократију, а био је познат по својој либеларној политици што је Краљевину Србију учинило центром за јужнословенско уједињење. Краљ Петар је био врховни командант победоносне српске војске у Балканским ратовима. Због старости, 24. јуна 1914. године, пренео је краљевска овлашћења на престолонаследника Александра – наведено је у иницијативи културних посленика.
