Хандке одржао говор дрхатавим гласом: Две потресне приче о смрти у тундри и млекарици нежних руку

ВЕЋИНА догађаја које ми је описивала мајка укључивала је чланове уже или шире породице, а готово увек главна особа био је један од њена два брата који су касније „пали на пољу части“ у Другом светском рату. Дозволите ми да покушам да репродукујем две епизоде, кратке, али пресудне за мој живот писца.

Овим речима, обратио се у суботу поподне, у емотивном говору, на моменте дрхтавим гласом, нобеловац Петер Хандке, говорећи своју беседу поводом додељене награде, обојену осећањима, посвећену његовој мајци, и ујацима погинулим у рату.

– Овај човек је био на путу за село како би породици рекао да је најмлађи брат „умро као херој отаџбине“ у тундри – рекао је Хандке у једном тренутку, а онда описао сцену која слама срце и какву само рат може да режира.

Ништа мање потресна није била ни прича о силованој “млекарици са нежним рукама”.

Славни аустријски писац је дочекан и испраћен великим аплаузом, а у јако емотивни говор убацивао је и речи на словеначком.

Писање беседе, руком као што иначе ради, Хандкеа је окупирало у пуном обиму последња два месеца. Није желео да разочара своје обожаваоце. Сву концентрацију био је усмерио у том правцу.

И ноћ између петка и суботе, после његове прве конференције за медије, провео је, на свој рођендан, над текстом у хотелској соби у Стокхолму, граду на острвима, с погледом на мрку воду мореуза Балтичког мора, размишљајући о томе како ће протећи тренутак који ће га заувек укоренити у историји књижвености.

Тагови: Новости