Пет година након првог издања које је 2020. објавила Матица српска, појавило се друго, допуњено и проширено на шестсто страна. Исти наслов је овог пута објављен у саиздаваштву Матице српске, Архива Косова и Метохије и Дома културе „Грачаница“.

Ауторка књиге Митра Рељић је, говорећи о броју порушених надгробних споменика на српским гробљима на Косову, рекла да је најприближнији број сто хиљада, али да је то тешко тврдити са пуном сигурношћу. Пре него што је навела било шта о књизи, поновила је да су гробља света места и цитирала владику Николаја Велимировића:

„Сва блага на нама и око нас не вреде једнога гробља хришћанскога, ни најмањега“.

Рељић о мотивима и одликама уништавања српских гробаља

Она је потом оценила да је злочин затирања српских гробаља мотивисан првенствено екстремно националистичким и антирелигијским побудама.

„Одликује га континуитет вршења, удружено са другим врстама злочина према Србима и културном наслеђу српског народа, као и осмишљеност стратегије тих злочина у оквиру опште стратегије поништавања српског идентитета. Несумњиво је да се вандалско и систематско брисање српских трагова одвија уз пуну подршку албанских представника власти, као и уз прећутно одобравање, понекад и директно саучествовање представника првенствено западних влада“, рекла је проф. Рељић и подсетила на самовољно измештање споменика ратницима од 1912. до 1918. на приштинском гробљу.

Додала је да вандализам екстремиста према сакралном наслеђу и културним добрима Срба говори о „потискиваном интимном осећању несигурности оног који је запосео туђи етнички простор“.

„Народима чија је локализованост на одређеном простору неупитна слични рушилачки пориви нису својствени“, казала је.

Проф. др Митра Рељић се захвалила свим сарадницима који су јој помагали током теренског и другог рада на књизи, укључујући и таксисте који су је возили до појединих гробаља и чекали да она заврши свој посао.

Казала је да је било лако радити „тамо где има људи и свештеника који су мало више бринули“ и поменула оца Јована Цветковића, захваљујући чијем труду је раскоровљено гробље у Ђураковцу недалеко од Истока.

„Оно није могло бити предочено и пописано у првој књизи јер је било потпуно у корову, али отац Јован, чим је то урадио заједно са мештанима, јавио је преко Живојина (Ракочевића) мени да дођем и да могу да одрадим и то гробље. Тог дана ми је, наравно, помагао цео дан и хвала му“, навела је она.

Новаков: Циљ предочавање размера неповратно изгубљеног наслеђа

„Ова књига је својеврсна српска духовна и културна тапија српске баштине на Косову и Метохији“ и „енциклопедија упокојених косовскометохијских личности“, рекла је на почетку промоције др Александра Новаков, историчар и секретар Косовскометохијског одбора Матице српске.

„Циљ књиге је да се на основу анализе прикупљене грађе, искључиво порушених споменика, предоче размере и најважнији аспекти неповратно изгубљеног културно-уметничког и језичког наслеђа. Треба нагласити да су уништавање српских гробаља вандали започињали рушењем гробљанских цркава у Истоку, у Сиги крај Пећи, у Пискоти крај Ђаковице. Професорка Рељић је засигурно за одређена места искористила последњу прилику да забележи важан део српске културно-историјске и националне баштине“, навела је др Новаков.

Она је додала да би „у нормалним околностима“ дело које је синоћ представљено публици у Грачаници било „плод тимског рада“.

„Да не кажем рада читаве једне институције. Митра је то учинила потпуно сама, о свом руху и круху. Обишла је велики број гробаља, била и тамо где српска нога није крочила четврт века, да би пописала, фотографисала и анализирала велики број надгробних споменика“, рекла је Александра Новаков.

Ракочевић: Ова књига је читуља и брана од безгробништва

Књижевник и директор Дома културе „Грачаница“ Живојин Ракочевић је најпре подсетио на усуд безгробништва који је у 20. веку погодио српски народ.

„Двадесети век је донео безгробништво као једну од најважнијих одлика нашега живота. Било је и раније страдања, било је нестајања, али никада као у 20. веку нисмо остали без гробова. Јасеновац, Јадовно, јаме, Херцеговина… страхоте безгробништва после Другог светског рата“, рекао је он и додао да је све то водило до 21. века и бомби које су пале на гробље у Приштини током НАТО бомбардовања СР Југославије.

Упркос тематици и грађи коју третира књига Митре Рељић, она „није књига песимизма и гробљанске атмосфере, већ књига наде и васкрсења“, рекао је Ракочевић.

Он је врло често пратио проф. Рељић током њеног вишедеценијског теренског рада широм Косова и присетио се да се идеја за књигу родила када је ауторка једном приликом упитала: „Је ли гробље живо?“

„То је и најбољи могући одговор на питање зашто се професорка Митра Рељић упустила у море које је препуно порушених споменика наших ближњих и оних који су ту вековима пре нас живели“, рекао је Ракочевић.

Он је додао да је тихи рад професорке Рељић препознат на различите начине и на многим странама и подсетио да је редитељ Растко Шејић снимак од 17 минута претворио у документарни филм „79 камена“ који говори о страдању гробља у Горњем Неродимљу.

Марковић: Морамо сведочити

Историчар и директор Архива Косова и Метохије Марко Марковић је подсетио да се српска гробља на Косову уништавају вековима, а да је кулминација почела током 1999. године. Он је побројао начине на које је то чињено:

„Сами смо сведоци да се српска гробља уништавају рушењем и разбијањем надгробних плоча, минирањем, спаљивањем, ископавањем, претварањем гробаља у јавне депоније. Сви ми морамо сведочити о томе. Професорка Митра Рељић нам је показала јасан путоказ у ком правцу би свако од нас требало да иде“, казао је он.

Марковић је своје излагање закључио питањима о учинку представника међународне заједнице на Косову у вези са заштитом српских гробаља, односно спречавањем њиховог скрнављења и санкционисањем починилаца, што је готово потпуно изостало током претходних 25 и више година.

Објављивање другог проширеног издања књиге проф. др Митре Рељић „Српска гробља на Косову и Метохији, уништена споменичка и језичка баштина“ омогућили су: Министарство културе Србије, Канцеларија за Косово и Метохију, Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама, Фондација „Миле Драгић“ и Задужбина светог манастира Хиландара.

Ко је Митра Рељић

Митра Рељић је доктор филолошких наука. Рођена је у топличком крају, образовала се од основне школе до факултета у Сарајеву. Наставила је магистарске и докторске студије у Београду. Од 1995. године радила је на Филолошком, сада Филозофском факултету, прво у Приштини, а касније у Косовској Митровици.

Аутор је књига: С душом на готовс, Српски језик на Косову и Метохији данас: социолингвистички и лингвокултуролошки аспект, Српска гробља на Косову и Метохији, уништена споменичка и језичка баштина – прво и друго допуњено издање, О појму и речи у језику књижевних стваралаца, Идентитет и интегритет српског језика на Косову и Метохији.

Коаутор је уџбеника, написала је и преко двеста студија, чланака и приказа. Као хроничар страдања српског народа и језика на Косову и Метохији била је сарадник различитих часописа, месечних, недељних и дневних листова. Током свог четрдесетдвогодишњег радног века Рељић је била бирана за најбољег професора, добитник је бројних захвалница и признања, укључујући и Медаљу рада. Њој је најдража награда „Павле и Милка Ивић“ Славистичког друштва Србије. Остала је у Приштини након 1999. све до Мартовског погрома 2004. године.

Горан Аврамовић