ГОРДАН МИХИЋ НА „КУСТЕНДОРФУ“: Ужасни, тешки и страшни облаци надвили су се над нама, влада насиље, непоштовање човека, али, проћи ће и ово!

– Први пут сам на Кустендорфу и – фасциниран сам оним што овде видим!

Сценариста Гордан Михић гост 10. Кустендорфа, стигао је данас на Мећавник где ће поподне одржати радионицу студентима режије. Публика овогодишњег Кустендорфа биће у прилици и да погледа својеврсну ретроспективу филмова, најзначајниха остварења Михића и да чује искуства чувеног сценаристе.

– Ја не могу да дајем савете младим људима како да се данас понашају у складу са временом, могу да им испричам нека своја искуства. Да ли ће им користити или неће ја то не знам. У сваком случају, филмови који се данас снимају одговарају данашњем типу гледалаца. Људи су притиснути у целом свету ужасним дешавањима, и траже одушка, више једноставности, топлине… У писању нема пензије, док могу писаћу – рекао је Михић по доласку на Мећавник. .

– Може ли овај концепт који се противи индустрији забаве да опстане као такав? – питали су новинари Михића.

– Ја мислим апсолутно да може. Сигуран сам да постоје и да ће увек постојати људи који мисле на овакав начин, који осећају на овакав начин и који имају потребу за стварима које су другачије од нечега што је главни ток ствари. У свим временима ово се дешавало, долазило до опасности да права уметност нестане, да је замени нешто друго и то јесте опасност и сада, догађа се нешто што је убиствено за људе који немају критички однос према ономе што гледају. Површна, јефтина и банална уметност је преузела главне токове, ја бих то назвао удруженим злочиначким подухватом свих могућих телевизија које праве ријалити шоуе, које праве бесмислене, програме који сужавају свако људско достојанство који се не баве никаквим егзистенцијалним питањима, него, просто, најпростијом, највулгарнијом, најпростачкијом забавом. Битно је да постоје овакве ствари које враћају веру у то да ће нешто што је добро и право ипак опстати – каже Михић.

И Кустендорф и Кустурица из године у годину понављају стално једно исто питање, шта ће ово бити са нама?

-Ште ће бити са нама, то питање човечанство стално поставља кроз историју.  Човечанство је често било на ивици катаклизме, па се увек некако извлачило. Мислим да ће и овог пута да се извуче, мада мислим да су се ужасни, тешки и страшни облаци надвили над нама, владају насиље и непоштовање људског достојанства, владају сила и неправда, али, све има свој ток, и све те такве ствари на крају доживе своју катаклизму, нестану са сцене. Свет почива на људима који верују у живот, који верују у љубав – каже Михић.

Како сте реагоали када су вас позвали на Кустендорф, када су вам рекли да ће бити ретроспектива ваших филмова, јесте ли рекли, о Боже, опет ћу гледати своје старе филмове? – питали су новинари Михића-

– Ја одавно не гледам своје старе филмове, не зато што много радим и што немам времена, него, што ми је болно да их гледам. Рецимо, у „Вранама“, нема оних људи  са којима сам тај филм створио, остале су само две глумице и један глумац, сви остали су давно отишли. „Кад будем мртав и бео“, да и не причам… Понекад погледам неки мали део, али, признајем, не могу све да одгледам. Немам снаге. Звали су ме пре три године у Загреб где су „Вране“, ако смем тако да кажем, биле откровење на једном фестивалу тзв субверзивног филма и сви су били фасцинирани  како је пре 47 година направљен такав филм у једној земљи за коју се сматрало да је тоталитарна, да је недемократска… У време када смо ми правили филмове држава је финансирала филмове који су на неки начин били против ње. Ја сам са 29 година имао 11 играних филмова, три телевизијске серије, дајте ми данас човека који са 30 година има два филма, једва, а то је било време на које сви данас бацају дрвље и камење. Не величам то време, али су у то време у структурама власти били људи који су били за то да се поштују стваралачке слободе, који су нас помагали. Жика Павловић је рекао да је то било Периклово доба у уметности, а зна се ко је био Перикле. Мислим да ћемо опстати, али, то се неће догодити само од себе, морамо се борити, што је Гете рекао – „само онај заслужује слободу и живот ко се бори за њих“ – каже Михић.

Тагови: Гордан Михић, Кустендорф, Мећавник