Снег ме дочекао у Москви.
И мраз ме дочекао.
У рано јутро, иза пола пет.
У Кремаљском дворцу, у улици Возвижденка број један, нема више карата за суботњи концерет Емира Кустурице и групе The No Smoking Orchestra.
Велика сала ће бити препуна, долазак су најавили бројне личности из културног и политичког живота.
Овдашња штампа о Кустурици пише као о култном редитељу, подсећајући да он у Москву долази после велике мексичке турнеје и гостовања у Прагу, где ће му 4.новембра бити уручен Орден дружбе којим га је одликовао Владимир Путин.
У знак добродошлице од пријатеља у Москвафилму добио сам руско издање књиге – Емир Кустурица о самом себе!, а студенти филмске режије, које сам ту затекао, открили су да је од њих потекао предлог да се једна од новооткривених планета назове по Емиру Кустурицу!
У знак захвалности за све што је урадио за филмску уметност.
Русија воли Кустурицу.
И сваки његов долазак у Москву празник је за овај град.
Најављено је и гостовање нашег прослављеног редитеља у култној телевизијској емисији Захара Прилепина.
Чекају га и сликари на Старом Арбату, и бројни пријатељи.
Валериј Краснопољски му је и песму посветио, читаће је вечерас на књижевној вечери, на представљању књига Захарова и Золотухина, као добитник Гетеове награде, у Уметничкој библиотеци Богољубова.
Данас ме пита – које је боје снег кад напада на московске беле брезе?
Он тврди да је жут.
Лепо је некад не разумети се у боје.
Бар док чекам Емира Кустурицу.
Тагови: Емир Кустурица, Москва, Русија