ГОРАН ЛАЗОВИЋ И БУРАНОВСКЕ БАБУШКЕ, ексклузивно за ИСКРУ: Бог вам је дао Кустурицу и будите му захвални!
Далеко је село Бураново.
До њега се возом из Москве, са Казањског вокзала, путује два дана и девет сати.
Кад се стигне у Ижевск, главни град Удмуртије, пут до Буранова постаје песма.
Остаје још само тридесет километара!
Толико има и до Сарагула.
А Бураново мало, са пуно бреза,неколико улица и 650 становника.
У историјским читанкама први пут се помиње 1710!
Тада је имало 29 житеља.
Од тога, 16 жена
Бурановске улице су уске и кратке.
Једна је Пушкинова, друга Партизанска, Зелена и Алтајска излазе на реку Бураниху, а Алтајском трче деца и шетају старци.
Удмурти су народ сличан Иранцима.
У Русији их има око 630 000!
Примили су православље, али и задржали бројне прехришћанске обичаје.
Писмо им је ћирилично, има 38 слова, а главни ресурс – нафта.
Чајковски је рођен под овим небом.
Али, Бураново су прославиле бабушке, руски етно-поп састав, који је после наступа на Евровизији у Бакуу 2012. стекао светску славу.
Председник Републике Удмуртије, Александар Волков, их је назвао – националним херојима!
Осам госпођа!
Осам бабушки!
Осам пуслица!
Свака пореклом из Буранова.
Певају онако како су певале њихове прабаке.
И наступају у хаљинама од лане, које саме шију и украшавају.
Уместо ђерданима, ките се новчићима.
Неки су чак из 13 века.
-Јесте ли гладни? – пита Олга Николаевна Туктарева.
Оне своје госте нуде националним специјалитетима – погачицама од меса, купуса и печурака.
И то од посебне врсте брашна, које су носиле и кад су ишле на Евровизију, и у Бакуу од њега правиле ђаконије за новинаре.
Поштујући азербејџанску традицију, користиле су само јагњетину.
Госпођа Туктарева је руководилац “Бурановских бабушки“.
Завршила Пермски факултет културе!
Уместо о музици, прича ми о краставцима које узгаја.
И признаје да су неке важне концерте отказивале због више силе – морале смо да садимо кромпир!
Екатарина Семеновна Шкљаева, рођена 1937,увек у џепу носи хлеб за птице.
И највише воли да пева са њима, док их храни.
Воли Србију!
-Бог вам је дао Кустурицу и будите му захвални!
Валентина Пјатченко је историчар и филолог.
Радила у Туркменији, као професор руског језика.
На удмуртском ми препричава филм “Живот је чудо“!
И зачуђена је како је не разумем.
И ја, такође.
Радећи на циркулару, 1998 изгубила десну руку.
-Купила сам протезу и носим је само на сцени!
Супа од тикве је њен специјалитет.
Моли да запишем рецепт.
-Запамтићу! – кажем.
И наравно да сам заборавио!
Галина Коњева и Зоја Дородова потписују плакат и моле да будем пажљив.
Да га не изгужвам.
-Написале смо да поздрављамо читаоце ИСКРЕ!
А за Кустурицу спремају изненађење.
Да га обрадују као што је њих обрадовала телеграм – честитка од Владимира Путина.
-Очекујемо га, обећао је да ће доћи у Бураново и ми га чекамо!
Игуман Сергеј Рибко, један од главних мисионара Московске патријаршије, подсећа да је успех “Бурановских бабушки“ показао снагу православља расхристијанизованом свету.
Алефина Бегишева помиње Јелисавету Зарабатову, ону крхку старицу са хармоником и златним зубом, која је преминула пре две године.
У цркви Свете Тројице које су направиле од својих хонорара, за спокој њене душе увек гори свећа.
Причају да је први храм у Буранову изграђен 1865!
Али је крајем 1930 срушен.
Имали су само молитвену собу.
И бабушке, кренуле у акцију.
Галина Николајевна Конева, признаје – сваку копејку смо дале за цркву!
И она је подигнута за једанаест недеља.
Донеле су бабушке иконе од својих кућа, оне које су куповале и добијале на поклон.
Чудотворну Матрону поставиле до олтара.
Око цркве посадиле цвеће и дрвеће.
Молитве се врше на руском и удмуртском језику.
-Имамо нашег баћушку, Михаила Мартканова, Удмурта, и он обавља богослужења!
За ширење угледа и допринос развоја Руске православне цркве, “Бурјановске бабушке“ су одликоване Орденом Светог Михаила.
Бабушке се баве и прављењем вунених лутака, које поклањају приложницима.
И највише воле зиму.
Кад снегови западну до прозора, оне уз самовар и ватру, увежбавају нове песме.
На језику својих прабака већ су препевале Битлисе и Виктора Цоја.
И помињу наступ на стадиону Металурга у Самари.
Певале су – Оле, оле!
Песма је њихова, и химна Светског првенства у фудбалу, 2018!
И опет – јесте ли гладни?
Само жедан, ваше песме.
Бабушке бурановске, госпође драге!
Тагови: Бабушке, Емир Кустурица, Москва
