Годишњица страдања Народне библиотеке Србије: Злочин против сећања и напад на душу српског народа

Страдање Народне библиотеке Србије у Другом светском рату обележено је данас на локалитетау на Косанчићевом венцу.

Венце и књиге на рушевине библиотеке, спаљене у немачком бомбардовању 6. априла 1941. године, положили су управник Народне библиотеке Владимир Пиштало и специјални изасланик Владе Немачке за Западни Балкан Мануел Сарацин.

Том чину присуствовали су и амбасадорка Немачке у Београду Анке Конрад и државни секретар у Министарству културе Србије Миодраг Ивановић.

Пиштало је подсетио да се данас у холу Народне библиотеке на Врачару могу видети угљенисани остаци неких од пола милиона спаљених књига „које су одражавале искуство на простору од Венеције до Константинопоља“.

Према његовим речима, на Косанчићевом венцу је уништено око 1.500 рукописних књига, насталих између 12. и 17. века, као и штампане књиге и друга грађа и документи.

„Овде се десио злочин против сећања и маште. Али злочин против маште не сме бити злочин против наде. Не можемо вратити књиге, али се не можемо одрећи ни сећања“, поручио је управник НБС.

Напад на душу српског народа

Као представник немачке владе, Сарацин је рекао да се „на овом месту између одјека историје суочавамо са дирљивим подсетницима ожиљака који опстају у српској колективној свести“:

„Пре 83 године небо над Београд се затамнило од стотина немачких авиона. У немилосрдном баражу бомбе су падале на град, убијајуће бројне цивиле, уништавајући домове и културну баштину. У разорном чину слепе агресије Луфтвафе није само уништила здање Народне библиотеке, већ и трезор знања и писмености, са преко пола милиона књига, драгоцене рукописе и документе, који су сведени на пепео“, рекао је Сарацин.

Сарацин је додао, како је пренео Танјуг,да је то био „напад на саму душу народа, на стубове српскг идентитета, културе и историјског памћења“:

„Данас кад стојимо у сенци ове трагичне историје, желим изразити најдубље покајање и тугу у име Немачке. Немачка непоколебљиво признаје тежину злочина почињеног против Краљевине Југославије. Не можемо изнова писати прошлост, али имамо дужност да је признамо са искреношћу и човечно. Морамо признати тамна поглавља наше историје и осигурати да научене лекције прошлости не буду заборављене“.

Сарацин је нагласио да „само ако се са храброшћу суочимо са прошлошћу, можемо успети да направимо будућност засновану на правди, помирењу и обостраном разумевању“.
„То је неопходан корак како би се осигурало да се слични злочини не би поновили“, закључио је Сарацин.