Годишњица Нобелове награде – Андрић и данас живљи од нобеловаца чија су дела пала у заборав

Бројним манифестацијама обележена је 60. годишњица додељивања Нобелове награде за књижевност Иви Андрићу. Андрић је и данас жив писац, много живљи него многи који су добили Нобелову награду а потом је њихово дело заборављено.

На дан додељивање Нобелове награде, 10. децембра, председник парламента Ивица Дачић свечано је отворио изложбу посвећену Андрићу у Дому Народне скупштине, а Задужбина Иве Андрића свечаном седницом обележила је дан када је награда у Стокхолму уручена српском писцу, једном од најзначајнијих уметника са ових простора.

Министарка културе Маја Гојковић отворила је 13. децембра нову сталну поставку Спомен-музеја Иве Андрића у Београду.

Годишњица Нобелове награде: Андрићево перо поклон Стокхолму

Истог дана најављено је да ће Андрићево налив перо из личне колекције, која се чува у његовом спомен-музеју у Београду, бити трајно поклоњено Музеју Нобелове награде у Стокхолму.

„Пракса је да свака земља која има свог нобеловца нешто од личних предмета веома малих димензија поклони музеју у Стокхолму. Ми смо, нажалост, у неком малом закашњењу од 60 година, али ћемо поклонити једно налив перо које ће подсећати на нашег нобеловца“, изјавила је директорка Музеја града Београда Јелена Медаковић.

Изложба „Иво Андрић – поводом 60 година од добијања Нобелове награде“ отворена је 14. децембра испред Државног архива Србије. Изложба постављена у дворишту здања архива у Београду на неколико паноа представља избор архивске грађе о догађајима који су претходили уручењу Нобелове награде, о самој свечаности 10. децембра 1961. године и о Андрићевом боравку у Стокхолму.

Андрић је на једном месту рекао да су округле годишњице којима се обележавају рођења, смрти или неке велике награде заправо добра прилика за једно друштво да се поново скрене пажња на неког писца и да се сноп светлости упери на само језгро његовог стваралаштва, подсећа историчар књижевности Жанета Ђукић Перишић, један од најбољих познавалаца дела Иве Андрића.

„Мислим да је наше друштво на креативан и конструктиван начин подсетило нашу културну јавност на дело Иве Андрића које је и иначе веома присутно у нашој култури“, каже Жанета Ђукић Перишић за Спутњик.

Преседан: Међу првим Нобеловцима „мале културе“

Према њеним речима, догађаји којима је обележена 60. годишњица Андрићеве Нобелове награде попут свечане академије у САНУ, изложбе у холу Скупштине и отварања реконструисаног спомен-музеја Иве Андрића на Андрићевом венцу, заиста су догађаји који су подсетили нашу јавност на изузетно место Ива Андрића у нашој култури.

Нобелова награда Андрићу је једна од првих награда која је додељена писцу тзв. мале културе, у смислу бројности говорника на српском језику, истиче Жанета Ђукић Перишић.

„Додела Нобелове награде Андрићу представљала је у том тренутку преседан. Др Андерс Естерлинг који је дао образложење у име Нобеловог комитета за Андрићеву награду, између осталог је рекао да се та награда додељује за епску снагу којом је Андрић описао догађаје из историје свога народа. На једном месту Естерлинг такође каже да Андрић отвара једну непознату страницу светске хронике и обраћа се светској јавности из дубине напаћене душе Јужних Словена“.

И данас живљи од Нобеловаца чије је дело заборављено

Дело Иве Андрића заиста је присутно и у нашем образовном систему и култури, оцењује Жанета Ђукић Перишић и подсећа да се јако велики број Андрићевих дела у последњих 10-15 година штампао у нашој земљи.

„Чињеница да је Андрићево дело преведено на 50 језика говори у прилог томе да је Андрић и даље жив писац и ако могу тако рећи, много живљи писац него многи који су добили Нобелову награду а потом је њихово дело заборављено“, закључила је Жанета Ђукић Перишић.