ГЛУМЦИ „БАЛКАНСКЕ МЕЂЕ“: Ћутали су док су Шиптари рушили цркве, а сад им смета истина

ФИЛМ „Балканска међа“ руског редитеља Андреја Волгина, који ових дана пуни биоскопе широм Русије и Србије, нашао се на мети британског „Тајмса“. У скандалозном тексту, овај лист је оштро напао „Међу“, оценивши да својим приказом недавне балканске историје потко- пава регионални мир.

Британци бескрупулозно тврде да је истина прва жртва овог ратног блокбастера, и да иза свега стоји намера Русије да све државе бивше Југославије окрену против Запада.

У тексту објављеном пре неколико дана, „Тајмс“ тврди је „Балканска међа“ пример „меке силе“ Русије, па чак на известан начин позива и на цензуру филма, наводећи да је „Путинов режим познат по својим пропагандним кампањама које правдају драстично насиље над малим нацијама и народима без заштите“. Британци истичу да је „време да се на то стави тачка“, јер „кад се лаж заодене у истину, у опасности су живот и слобода“.

У филмском спектаклу „Балканска међа“ глуме Милош Биковић, Милена Радуловић, Миодраг Радоњић, Александар Срећковић Кубура, Антон Пампушни и Гоша Куценко, а у епизодној улози се појављује и Емир Кустурица.

Глумац Александар Срећковић, који у филму глуми Албанца, припадника ОВК, каже, за „Новости“, да га овакве поруке нису изненадиле.

– Није неочекивано да ће западни медији који су подржавали и оправдавали незаконити чин НАТО бомбардовања Југославије, осудити филм који приказује нашу истину, да га представљају као уношење немира на Балкан. Није „Тајмс“ имао такве коментаре кад су косовски Шиптари три дана спроводили крвави пир, убијали људе, рушили православне цркве… Нису писали такве текстове кад је погођен воз у Грделичкој клисури… Ти медији су масовно подржавали бомбардовање, то је машинерија која ради свој посао – каже Срећковић.

Филм „Балканска међа“, који је недавно премијерно приказан у Русији и Србији, говори о десанту на Приштински аеродром, када је руска јединица из састава Сфора заузела аеродром „Слатину“ непосредно по потписивању Кумановског споразума.

Срећковић подсећа да је филм базиран на истинитом догађају, али да је у питању фикција.

– Нисмо правили документарни филм. Остали смо у нивоу жанра и филм нема посебан политички став. Најмање смо се, заправо, бавили политиком. Реч је о антиратној драми, о страхотама рата, зверствима и нељудским поступцима који искачу на видело у ратним околностима. „Балканска међа“ је опомена на рат, а крај носи љубавну причу и антиратну поруку – каже Срећковић и додаје: – У америчкој продукцији, у филмовима са том тематиком, увек су Србе представљали као убице и дивљаке, а у тим остварењима играле су и велике холивудске звезде. Не видим да у „Међи“ има више пропаганде него што има америчке пропаганде у њиховим ратним филмовма.

Како је у изјави за „Спутњик“ нагласио и режисер Андреј Волгин, иако је филм инспирисан историјским догађајима, реч је ипак о уметничком делу.

– Без обзира на тематику, филм „Балканска међа“ шаље снажну антиратну поруку, поруку мира и помирења. Ово је прича о љубави, савести, жртви и подвигу. Рат је у њему приказан брутално, без улепшавања, и то је важно. Опет, с друге стране, нисмо дуго имали овакав филм. Мада је рат приказан на један суров начин, визуелно је јако убедљив и привлачан – рекао је недавно, за „Новости“, Милош Биковић, најављујући филм „Балканска међа“.

РАДОЊИЋ: А ОНИ РАДЕ ДИСТРИБУЦИЈУ…

Уз Биковића, један од продуцената и глумаца у овом филму Миодраг Радоњић, истиче за наш лист да политици није место у култури и да је овакав текст у „Тајмсу“ њихов избор да говоре шта желе и мисле.

– Иронија је да су партнери у дистрибуцији „Балканске међе“ амерички гигант 20th Century Fox и кућа „Амадеус“ из Лондона која ради дистрибуцију за целу Европу – каже Радоњић.