ГЛАС ПРОТИВ ХАРАНГЕ: Више од 120 српских интелектуалаца писало Нобеловом комитету због Хандкеа

Више од 120 српских универзитетских професора, научника и књижевника упутило је писмо Шведској краљевској академији и Нобеловом комитету реагујући на нападе на добитника Нобелове награде за књижевност Петера Хандкеа, у којима се овај аустријски писац увлачи у причу о геноциду да би се демонизовали Срби.

Међу потписницима писма су Зоран Аврамовић, Слободан Антонић, Матија Бећковић, Слободан Владушић, Милован Витезовић, Љубодраг Димић, Гојко Ђого, Емир Кустурица, Владимир Кецмановић, Милош Ковић, Мило Ломпар, Миодраг Максимовић, Желидраг Никчевић, Предраг Пипер, Драган Станић, Ђорђо Сладоје, Дарко Танасковић, Милосав Тешић, Славенко Терзић, Радомир Уљаревић и Драган Хамовић.

Један од потписника, бивши министар спољних послова СР Југославије Живадин Јовановић, рекао је „Срни“ да се у писму наводи да је од тренутка када је Нобелов комитет за књижевност објавио одлуку о додјели награде за књижевност Хандкеу, у једном дијелу регионалних, западних и домаћих медија, односно политичке јавности, покренута политичка кампања против књижевне одлуке, а посебно против некњижевних јавних ставова аустријског писца.

Потписници писма истичу да такви острашћени гласови негације ауторског погледа на друштво и политику представљају пријетњу вриједности слободног мишљења.

Потписници истичу да највећи број регионалних и западних критичара Хандкеа не реферира на његово дјело, већ на његове јавне политичке и националне ставове о Србима током разбијања југословенске државе и о Слободану Милошевићу, а притом користе средства обрачуна са писцима из тоталитарних времена — дисквалификације ствараоца због његових јавних ставова.

„Оно што је карактеристично у жестоким критикама либерала и демократа, свакако је њихово преузимање тоталитарних средстава у нападима на књижевника Хандкеа. Писци који су се одважили да слободно пишу и мисле у тоталитарним системима, били су изложени нападима сваке врсте, а понекад и осудама које су их коштале живота“, наводи се у писму.

Друга последица ових критика, указују потписници писма, заправо је највећа могућа оптужба и Шведске академије и Хандкеа, гдје једна групација критичара тврди да је Хандке оправдавао геноцид, а да је Шведска академија ушла у „геноцидални бизнис“.

Потписници истичу да је свака политичка употреба појма геноцида у Хандкеовом случају увреда за милионе жртава током протеклог вијека у овом дијелу свијета.

„Ако тежимо истини о друштвеној стварности, онда морамо да се ослонимо на научну, а не политичку, медијску или судску оцјену која се утврђује прегласавањем судија у одлучивању. Појам геноцида значи истребљивање свих категорија становништва једне нације. У 20. вијеку геноциди су забиљежени над Јерменима, Јеврејима, Србима. Друго, на простору бивше Југославије током ратних збивања 1991-1995. (1999. године) није било геноцидних радњи“, наводи се у писму, преноси Спутњик.

У писму се истиче да Хандке нигдје није говорио о геноциду, а увлачи се у причу о геноциду да би Срби били демонизовани, упркос научним знањима и чињеницама и истини о изузетно комплексним догађајима, као што су ратни сукоби и разбијање Југославије.

„Ми, у име слободе мишљења, дижемо глас против харанги у дијелу западне јавности против Хандкеа и уједно се противимо обнови тоталитарних средстава оспоравања права савременом човјеку да каже шта мисли, а да не буде због тога разапињан и да му се притом угрожава награда за књижевно-умјетничко дјело“, наводи се у писму.