Фјодор Достојевски: 25 животних правила

Саосећање је најважнији и, можда, једини закон постојања човечанства.

Слобода није у томе да живиш без уздржања, већ да владаш собом.

У свему постоји граница коју је опасно прећи; јер кад је једном прекорачиш, не можеш више назад.

Срећа не лежи у срећи, већ у њеном достизању.

Треба више волети живот него смисао живота.

Живот без циља се гуши.

Престати читати књиге значи престати мислити.

Нема среће у комфору; срећа се купује страдањем.

Лепота ће спасити свет.

Ако си се упутио према циљу и путем почео застајкивати да камењем гађаш сваког пса који лаје на тебе, никада нећеш стићи на циљ.

Истина без љубави је лаж.

Тражите љубав и сакупљајте је у својим срцима. Љубав је толико снажна да препорађа и нас саме.

У срцу које истински љуби или љубомора убија љубав или љубав убија љубомору.

Јако мало је потребно да се човек уништи: треба га само убедити да дело којим се он бави ником није потребно.

Задивљујуће је шта зрак сунца може да учини с душом човека!

Треба говорити очи у очи… да би се душа очитавала на лицу, да би се срце испољавало у звуку речи. Једна реч, речена с убеђењем, потпуно искрено и без колебања, лицем у лице, значи много више него десетине листова исписаног папира.

Душа се лечи временом проведеним са децом.

Ко жели да помогне, тај чак и свезаним рукама може учинити много добра.

Пријатељу мој, запамти да је ћутање добро, безбедно и лепо.

Главно је: самог себе не лажите. Онај који сам себе лаже и своју сопствену лаж слуша долази дотле да никакву истину ни у себи, нити око себе не разликује, него долази, дакле, до непоштовања и према себи и према другима. Не поштујући никога, престаје волети, а да би се забавио, будући да нема љубави, предаје се страстима и грубим насладама те долази до скотског нивоа у својим пороцима, а све ово због непрекидног лагања људи и самога себе.

Одрасли не знају да дете, чак и у најтежим случајевима, може понудити крајње важан савет.

Разум је подлац, оправдаће било шта!

Не затрпавајте своје памћење увредама, иначе тамо просто неће бити места за предивне тренутке.

Желим бар с једним човеком о свему да говорим као са собом.

Волети другог човека значи видети га онаквим каквим га је Бог замислио.

Са енглеског: Срђан Каштропил

ИЗВОР: Russian Faith

Достојевски: Како да победиш једном за свагда

„Пред понеком мишљу останеш у недоумици, нарочито гледајући грех људски, па се запиташ: Да ли треба силом побеђивати, или смиреном љубављу? Свагда одлучуј овако: Победићу смиреном љубављу“, саветује велики писац Фјодор Достојевски и објашњава због чега је то најбоља одлука: „Одлучиш ли се тако једном за свагда, цео свет ћеш моћи да покориш. Смирена љубав је велика сила, од свих најјача, нема јој равне на свету! Сваког дана и часа, сваког тренутка надгледај самога себе, да ти изглед буде благо леп…

Ето, прошао си поред малог детета, прошао си љут, са ружном речју, са озлојеђеном душом; и ниси можда ни приметио дете, али је оно тебе видело, и лик твој, ружан и зао, можда је остао у његовом слабачком и незаштићеном срдашцу. Ти то не знаш, међутим, можда си већ тиме бацио рђаво семе у његову душу, а то семе ће можда и порасти, а све стога што се ниси уздржао пред дететом, јер у себи ниси одгајио пажљиву и делатну љубав.

Браћо, не бојте се грехова људских, волите човека и у греху његовом, јер кад ко воли човека грешног, то је већ слика Божанске љубави и врхунац је љубави на земљи. Волите све створење Божје и целокупно и сваку мрвицу.

Сваки листић, сваки зрак Божји волите. Волите животиње, волите биљке, волите сваку ствар. Будеш ли волео сваку ствар – и тајну ћеш Божју разумети у стварима. А схватиш ли је једном, ти ћеш после неуморно почети да познајеш све даље и више, свакодневно. И заволећеш, најзад, сав свет васцелом и васионом љубављу.

Животиње волите: њима је Бог дао клицу мисли и тиху радост. Немојте им је нарушавати и реметити, не мучите их, не одузимајте им радост, не противите се мисли Божјој. Човече, не узноси се, не мисли да си бољи од животиње: оне су безгрешне, а ти, са својим величанством, ти само гнојиш земљу својом појавом, на њој траг свој гнојни остављаш после себе – и то, авај, скоро сваки, сваки између нас!

Децу волите нарочито, јер она су безгрешна као анђели и живе да би нас раздрагала и усрећила; она живе зарад чишћења срца наших, као неки путоказ за нас. Тешко ономе ко увреди дете“, закључио је писац.

Извор: Carsa.rs