ФЕСТ ИНТЕРВЈУ: КУСТУРИЦА УОЧИ БЕОГРАДСКЕ ПРЕМИЈЕРЕ ФИЛМА „НА МЛИЈЕЧНОМ ПУТУ“: Није у животу оно што хоћеш него ће бити оно што је суђено!

Фест је у златним годинама био огледало свјетског филма и ја мислим да би он требало да настави са оним што је остало у сјећању из тог доба: велика ауторска достигнућа, велики филмови, то је оно што би Фест требало да буде у будућности, позорница на којој се смјењују најзначајнији ауторски потхвати у свијету.

За историју Феста везани сте на више начина, кроз активности својевремено у Савету Феста, као неко ко је у време санкција доводио у Београд светске звезде (Џим Џармуш, Џони Деп, Беатрис Дал, Харви Кајтел), а сада сте дали свој најновији филм „На млечном путу“ за свечано отварање фестивала. Како данас оцењујете значај Феста?

Фест је преживио. Он је као и наша држава, покушава да нађе своје мјесто међу фестивалима као и држава према другим државама. Фест је био мезимче Америке и Европе, сви филмови су стизали до румунске и бугарске гвоздене завјесе, нема ко од глумаца и аутора у оно доба није стигао у Београд. Када је срушена Југославија мени је било жао па сам, колико је то било могуће, помогао Фест. Оно што је важније – Фест је у златним годинама био огледало свјетског филма и ја мислим да би он требало да настави са оним што је остало у сјећању из тог доба: велика ауторска достигнућа, велики филмови, то је оно што би Фест требало да буде у будућности, позорница на којој се смјењују најзначајнији ауторски потхвати у свијету.

Филм „На млечном путу“ је изазвао позитивне реакције на светској премијери на фестивалу у Венецији, затим у Лондону, Москви, Лисабону … и на домаћој премијери на Кустендорфу. Каква су Ваша очекивања од београдске премијере?

Београдска публика је одувијек била права мјера за вриједност једног филма. Пошто је та публика почела да ме прати давно ја сам се увијек трудио да их доведем до усхићења. Нема разлога да то не буде најбоља пројекција овог филма.

Медији су са пуно пажње пратили настанак ове, како сте изјавили, савремене бајке, али можете ли за публику Феста да подсетите на основну идеју са којом сте ушли у пројекат?

Идеја овог филма је скривена у тајни љубави, жртвовања и идеализоване форме коју његујем од почетка. Човјек који носи млијеко открије да змија воли млијеко, а жена која је заљубљена у њега све чини да га придобије. К’о што то бива у животу, он се заљуби у ону другу. Није оно што хоћеш него ће бити оно што је суђено. Рјечју, овај филм активира не само заплет који води преко погрешне одлуке младе жене која је заљубљена у Косту, која одлучи да ће свадба између њеног брата и оне друге бити, што одведе у трагичан крај, нити се њен брат и она не вјенчају него бивају убијени од потјере која гони ону другу, коју игра Моника Белучи. У тој потјери се придружи Коста и тада се јавља велика нереализована љубав измедју њих двоје. Све буде, на крају, у знаку Фокнера и његове идеје из романа “Дивље палме” када један човјек проузрокује, не хтијући, смрт вољене особе и када жели да се убије помисли: ако се убијем ко ће се сјећати оне жене горе и љубави наше!

Да ли сте мењали сценарио током снимања? Колико сте се држали плана, а колико сте се препуштали интуицији, надахнућу као предуслову за настанак ауторског филма?

Никада ни један филм који производи потрес у души и који усхићује људе није прављен тачно по сценарију. Има и таквих али су ријетки.

Многи су фасцинирани учешћем звезде као што је Моника Белучи у српском филму, а многи Вам и завиде на сценама које сте имали са њом као глумац. Шта је за Вас значила та уметничка сарадња и по чему ћете је се највише сећати?

Пошто сам ја танак глумац, али сам добар комуниста, моја улога је била да пратим рад око себе, Монику Белучи и Слободу Мићаловић. Морам да кажем како сам одушевљен њиховим креацијама, које су и мени помогли да будем и редитељ, али и глумац комуниста.

После Феста „На млечном путу“ ће бити и на редовном биоскопском репертоару. Са којом врстом публике ће, према Вашем мишљењу, најбоље комуницирати?

Мислим да је могућа шира комуникација зато што филм барата потресним, драматичним, али и духовитим ситуацијама из људског живота.

Тагови: Београд, Емир Кустурица, ФЕСТ