За смијех је, пре свега, потребна искреност, а зар има искрености код људи? За смијех је потребна незлобност, а људи се најчешће смију пакосно.
Искрен и незлобан смијех значи веселост, а зар има код људи у данашње вријеме веселости и умију ли људи да буду весели? Веселост човјека је највиднија црта његова, која га највише одаје. Један карактер дуго не можете упознати, али чим се човјек бар једанпут насмије сасвим искрено, показаће вам се његов цијели карактер одмах као на длану.
Само човјек врло високог и врло сретног развитка уме да буде весео и да зарази друге, то јест неодољиво и добродушно весео. Не говорим о његовом умном развитку, него о карактеру, о цијелом човјеку. На тај начин, ако желите да прозрете човјека и да упознате његову душу, не посматрајте како ћути или како говори, или како плаче, или чак како се узбуђује племенитим идејама, него боље да погледате како се смије. Ако се добро смије, знајте да је добар човек.
Ја зато добро знам да је смијех најсигурнија проба душе. Погледајте дијете: једино дјеца умију да се добро смију до савршенства и због тога и јесу привлачна.
Тагови: Фјодор Достојевски