Емиру Кустурици у Врању уручена Награда Борисав Станковић

Foto: Vranje NewsЕмиру Кустурици, нашем прослављеном режисеру и писцу, у недељу је у Врању уручена Награда Борисав Станковић, која се додељује једном годишње за достигнућа на пољу књижевности.

Кустурици је награда додељена за целокупан књижевни опус.

Жири Борине недеље, који је и ове године радио у саставу проф. др Слађана Јаћимовић, Александар Лаковић и проф. др Мило Ломпар (као председник), у образложењу је навео да Кустурица, као писац неколико прозних дела, романа и приповедака, „обликује више репрезентативних књижевних топоса – детињство, дечаштво и младост; сећање; фантастика; проблем уметника у свету“.

„Његов књижевни поступак почива на два типа мотивације – реалистичкој и фантастичкој.

Његов начин приповедања подразумева асоцијативну линеарност – основна прича се разгранава у више осамостаљених приповедних праваца, који се посредно прожимају, да би се приповедна жижа образовала у њиховом завршном дотицају“, наводи се између осталог у образложењу жирија.

Трагика балканских искустава, њихових изукрштаних светова, премрежених идеолошким наносима времена, добија у Кустуричином приповедању снажан документарни и фактографски одзив, који уметнички учинак чини слојевитијим и драматичнијим, рекао је на вечери посвећеној добитнику председник жирија Мило Ломпар.

Говорећи о Кустуричиним књигама Видиш ли да не видим и Кад мртве душе марширају, Ломпар је казао да се у њима појављују неке од тема које се литерарно обликују у првопоменутом роману.

„Редак је случај да двојица светски видљивих уметника попут Емира Кустурице и Петера Хандкеа, дођу у једну врсту дотицаја који их чини актерима једног приповедања.

То је књига о доживљају Кустурице који се трансформише у неколико ликова и доживљају који приказује Хандкеа, који такође има свог алтер-ега.

Та двострукост је ту занимљива и необична и предмет је књижевног обликовања – фабула иде у једној вијугавој линији, јер је у климаксу приповедања додела Нобелове награде за књижевност Петеру Хандкеу и једна унутрашња драма која се дешава самом Хандкеу“, казао је Ломпар.

Кустурица је у свом обраћању казао да су „и режисер и писац креатори целине“, а да се „док се креира целина морају познавати неки закони приповедања“, било да је у питању слика или речи.

„Велики Хандке говори да је потпуно неважан садржај и да све потиче из форме.

И то је једна врста аутизма великих људи који једноставно не желе да узрочно-последично приказују то што се из стварносног оквира извуче па се после публици предочи.

То је део оне фазе уметности која се назива модерном и постмодерном, која је заглавила у слепој улици из које можемо да се вратимо само посежући за великим моделима“, рекао је Кустурица.

Он је додао да уметничко дело треба да испољава егзистенцијалну позицију човека, његову политичку идеју у животу и ако је могуће у оквиру породице или друге групације да се изрази унутрашњи садржај онога што он доживљава или прелама кроз свој развој у том артефакту“, рекао је Кустурица.

Кустурица је на крају констатовао да „без уметности нема живота“.

„Низ реалних догађаја, оно што нам се одвија пред очима нас води у једну доста хаотичну ситуацију, која може да резултира и свим оним што не желимо.

Пошто се обично дешава оно што не желимо, или оно што не знамо, онда уметност постаје најбољи излаз на коме човек може да рефлексију и сва своја осећања провуче кроз књигу или филм“, рекао је Кустурица.

Овим програмом завршена је 58. Борина недеља, која се ове године одвијала у два наврата.

Најпре крајем марта када су у Врању гостовали Владимир Пиштало, прошлогодишњи лауреат, а потом и Александар Лаковић, Селимир Радуловић и Иван Негришорац, а овог викенда одржан је други део манифестације гостовањем Мила Ломпара и Емира Кустурице.