ЕМИР КУСТУРИЦА НА ВУКОВОМ САБОРУ У ТРШИЋУ: Признавање Косова било би легализација пљачке!

У ВУКОВОМ Тршићу, у недељу су, подизањем саборских застава и „Химном Вуку“ Стевана Мокрањца, завршене овогодишње свечаности 86. Вуковог сабора.

Комплетно сабориште је, с одушевљењем, као ретко кога раније, дочекало овогодишњег беседника, прослављеног редитеља Емира Кустурицу, чије је дело, такође, прославило Вуков језик.

– Када је човек натеран да гази по плићаку времена у коме живи није најгоре ако упореди властити живот са подрумом претрпаним стварима. Посебно ако поверује како тамо још увек има понешто да се нађе и да је најтеже ископати оно најважније – започео је, овим речима, Кустурица своју беседу под насловом „Гланцање меморије“. – Ипак, човек мора себи, ако никоме другом, да полаже рачуне, пошто се његов живот одвија у историји, никако у вакууму, иако су у свету и код нас тврдили деведесетих да живимо време постисторије, посебно наглашавајући да је територија неважна. Онда су САД бомбардовале СР Југославију не због заштите угрожених људских права и злочина, него због померања војне силе према Истоку. У том својеврсном Drang nach Osten које су у два светска рата обављали Немци и тако је стручно обележили, сада је атлантска сила показала мишиће не само нама, него и Европи на чијем терену се одиграла драма. Освојена је нова територија.

У потрази за истином која је похрањена у подруму, по његовим речима, постоје два пута:

– Идеја да једино пут до Бога води до Истине и њој супротстављени рационалистички пут који нас доводи до закључка којег је у филму „Сјећаш ли се Доли Бел“ изговорио отац, пијани марксиста. Он је рекао: „Човек је изгубљен случај!“ Он је, верујем, говорио о јединки, тачније узорку из, како су је атлантисти назвали, златне људске милијарде. То је, по њиховој процени, број људи на планети који могу да живе колико-толико добро. Преосталих пет милијарди, по њима, нема лека, свакако су осуђени на пропаст те се, касније, с тим у вези, правдају ратовања и цивилизовање варвара, те месијанска улога протестантског пуританизма. Шта им треба, питамо се. Добар купац који полако пристаје на улогу роба пошто ради за малу плату и нема историјску свест, одговара улози која му је додељена и верује да је подела на богате и сиромашне судбина! Фатализам капитализма!

Редитељ се запитао да ли ћемо поред свих ствари које смо већ продали „ставити на добош истину“.

– Ипак, још увек нисмо поражени. Невероватно је да смо ми уз Русе, преостали део хришћанске културе који није убачен у центрифуге атлантизма и колико-толико смо остали своји. Колико дуго још? Зависи од тога да ли ћемо или нећемо признати Косово. И да ли ћемо одржати Републику Српску – рекао је Кустурица. – Још нас нису до краја лишили својстава и, што је најважније, нисмо изгубили идеју да су наша црква и вера те наша култура магнетне силе опстанка и наше будућности, а веровање у вечност душе врата слободе. Под вековном влашћу отоманских Турака, како пише Иво Андрић, духовни живот, а тиме и писменост у манастирима Српске православне цркве стварали су нераскидиву везу са косовским заветом али и временом будућности. Зато је нама важна истина о Косову. То је највећи интимни и социјални мотив без којег би у оном подруму уместо трагова преко којих се стиже до истине остало брдо непотребних информација, неред у којем може да завлада промаја. Зашто сам се онда жртвовао и правио толике филмове. Зато што сам преко покретних слика које су монтиране у ритму срца, закорачио у онострано и поверовао да постоји вечни дух.

Од превеликог смисла за реалност, наставио је беседник, наши савременици буље у ријалити. Вулгарности се, по његовим речима, „вешто гарнирају у бруталну димензију која у социјалној арени игра највећу улогу преузету из атлантске шеме гажења већ ионако изгубљеног националног самопоуздања“.

– То је прозор који запљускује свака врста накарадности и као да све служи да дотуче породицу. Марксистички. Ријалити није обична верзија срозавања нагрижене породице, он је отворена популаризација трансродног живота која се као зараза шири интернетом, а петнаестогодишња деца већ траже да мењају пол. Не знају шта чине. Мени то личи на изгубљени плес девојака које нису биле лепотице и нису биране за плес. Тако да би сада оне које очекују кључни моменат на игранци или ди-џеј журци уместо реченице „сада девојке бирају“ могло да слободно изговоре: „Драга публико, овај плес транџе бирају“.

Упозоравајући да се „ставља тачка на хришћанску Европу“, Кустурица је поручио:

– Реалност прети да у завршној фази процеса дехристијанизације Европе поништи последње резерве ове културе, а она још увек пулсира на Косову. Формални губитак Косова и Метохије био би завршни чин гажења све вредности хришћанске културе. Требало би газити дубље и бежати из плићака у коме нас држи време у коме живимо. Наше трајне вредности су заветног типа, а утолико је и намера да истина у човековом животу игра главну улогу вредна ствар. Чак и када би само један говорио истину треба га подржати. У нашој јавности Друга Србија регрутује квазинаучнике који са подсмехом гледају на идеју о избору царства небеског над царством земаљским. Али управо је ту подвала – рекао је редитељ.

Царство небеско је, како је објаснио, „хришћанска идеја у коју једни верују а други не верују“. Немањићи су, додао је, ковали сребрњаке, трговали и ратовали, освајали територије, али су наше дивљење изазивали својим подвижничким потезима.

– Њихови наследници копали су руде по Косову, своју војску облачили у најмодернију ратну опрему. Како би се иначе одупрли најмоћнијој царевини 14. века у бици на Косову. Дакле, чизма која је деведесетих тамо загазила није само освојила и заузела територију да би дисциплиновала Србе. Они су стали на место одакле се контролише богата моравско-вардарска долина, ту се преко Румуније излази на Црно море, а преко Македоније стиже до Солуна о којем је маштао Бизмарк, Аустроугари. Немци су то све освојили али су, на крају поражени. Дакле, признавање Косова не би била само незалечива рана оних који бирају царско небеско над царством земаљским, него легализација пљачке која се десила под отрцаном фирмом људских права и бригом за цивиле – објаснио је Кустурица и закључио:

– О овој као и о многим важним стварима за наш народ најбоље је рекао упокојени патријарх Павле чије речи стоје на почасном месту у осећањима човека, који је помислио да је његов живот подрум претрпан стварима. Он је рекао:

„Цар Лазар није имао ништа против царства земаљскога, али када је био принуђен да бира између земаљског и небеског, онда је он изабрао царство небеско.“

ДОСТОЈЕВСКИ И ДЕН БРАУН

ОНИ који покушавају да промене све што је човек у историји направио, када Исламска држава напада и уништи Палмиру, они нису узнемирени, када после бомбардовања Ирака новинари питају америчког генерала зашто нису заштитили месопотамске споменике културе он одговара да то нису били амерички приоритети. Шта онда јесу? Затирање прошлости и хришћанске културе и успостављање најновијег поретка робовласништва и потчињавања планете. За то је потребно да Микеланђело буде мање важан од Ендија Ворхола, Достојевски од Дена Брауна, а да све што нас је инспирисало у Холивуду, све до седамдесетих година, треба преснимити. И то се ради – највећи део холивудских хитова су римејци и видео-игре – поручио је Кустурица.