Емир Кустурица на вијест о смрти Воја Станића: Из дубине тих очију стизала је необична радост

Вијест да је умро Војо Станић затекла ме док сједим окружен његовим сликама. Умјетност великог сликара, нашег Воје, са којим сам на Скверу испио толике кафе, тихог човјека коме је реалност служила да од ње бјежи као што ми се, сада, чини да је побјегао и сакрио се у својим сликама, никако умро, јер смрт је, као што је раније речено, непровјерена гласина.

Реалност је на Војиним платнима претварана у виши ред ствари, он се са фрагментима стварности играо као циркуски артиста, акробата на трапезу, укротиљељ лавова, његов поглед је био тужан, када ме гледао, као да је циркуски кловн са узвишеног мјеста гледао на овај пролазни свијет испуњен тугом и радошћу, трагиком и комедијом. Из дубине тих очију стизала је необична радост као свијетлост која је изоштрила све његове слике.

Умјетници се растају са реалним свијетом не само када скицирају своје слике, нити када осјете да је слика зготовљена, тај растанак је скривен у погледу посматрача, трену када се очи оних који тону у дубину велике умјетности његовог творца премјесте у вјечност. Док жалим што више нећу испијати кафе са Војом на Скверу налазим утјеху у његовим платнима која ме сваким погледом изведу на пут без краја…