ЕМИР КУСТУРИЦА: Ја сам своје ствари ћерао до краја, не штедећи ни себе, ни своје ближње

– Венеција је идеална позорница за мој опроштај од такмичења на фестивалима. Пре 35 година сам ушао у светски филм кроз врата Сале Гранде Венецијанског фестивала. Кроз иста врата ћу изаћи. То не значи да нећу покушати да направим још неки филм. Ко зна!? Али се такмичити нећу. Филм се у међувремену променио, не можемо говорити да ли набоље или нагоре, углавном, као уметност коју знамо из прошлог века он нестаје – рекао је славни српски режисер Емир Кустурица у интервјуу „Политици“ пред почетак овогодишњег, 73. Венецијанског филмског фестивала..

– У време када сам ја као младић стигао у Венецију филм је био медиј који револуционише, отвара очи и буни. Управо са мојим уласком у тај свет коинцидира крај ауторског филма који је покривао идеје филма забаве и поуке. Данас би Фелини, Де Сика, Буњуел били без посла. Све се драматично променило не само филм. Живимо у дигитализованом времену где друштвене мреже, које смо прихватили, служе за праћење сваког појединца и за прављење обојених револуција. Контрола је већа него што су Замјатин и Орвел помислили да можемо дочекати. У таквом животу филм је инфериоран у односу на сва чула која су нас напала – каже Кустурица.

– Имаћу у виду да ће филм у будућности изгубити  драж заједничког гледања, наследиће га стриминг, интернет, онлајн, радоваћемо се телевизијским серијама које више личе на филм него оно што се у биоскопу приказује. Какав парадокс, а нама је телевизија била маћеха. Плашили смо се простоте тог израза чија је слика личила на ренген и скенер, а не на контрасну слику филма. Е, зато ће професор засадити хектаре воћњака и дочекати да почне производњу органске хране и, као што сам брижљиво радио сваки секунд филма, борићу се  за сваку воћку – каже Кустурица у интервјуу „Политици“.

Сада покојни Абас Кијаростами је зимус, док смо вас „оговарали“, рекао да три године рада на филму значи да сте у томе уживали?

– Абас Кијаростами је био један од оних који су стварали филмове којима сам се клањао. Управо онакве какве ја нисам знао да направим. Смирене, одмерене, сликарском душом исликане. Претпостављам да је он уживао радећи. Ја никада нисам уживао у снимању мојих филмова. Радни процес на филму је за мене опсесивно стање, недоумице, незадовољства, понављања. Тешко је да превалим преко усана оно чувено „греат“ које филмаџије, под притиском продуцената, на крају снимљеног кадра изговарају са осмехом који не значи да су задовољни. Ја сам своје ствари ћерао до краја. Не штедећи и себе, ни ближње, ни новац.

Не могу да се сетим примера да је неко почео да ради филм унатрашке, мислим на кратки филм „Наш живот“ од којег је некако све почело?

– Божја башта је пуна изненађења и чуда. Ја сам имао кратки филм у џепу, а остатак филме је био голуб на грани. На крају кратки филм чини најмање парче. Дакле, колико сам снимао могло је и то да се пресними. Али, на крају се показало по ко зна који пут да има бога. Посебно за нас који верујемо да је бог културолошког порекла. Користећи мотив кратког фила направио сам, мислим, најлепши крај једне целине у мојој филмској каријери – рекао је Кустурица у интервјуу „Политици“.

Прослављени режисер Емир Кустурица рекао је да је предсједник Републике Српске Милорад Додик његов дугогодишњи познаник, те да је њихово заједничко дјело – Андрићград круна тог пријатељства и да њихово вријеме тек долази.

– Вријеме Андрићграда и пријатељство са Додиком тек долази. Чекају нас многа искушења, а ми ћемо на њих одговарати заједно. Иде Миле Лајковачком пругом са још једним другом“ – изјавио је Кустурица за „Политику“.

Кустурица је нагласио да су он и Додик кренули у идеју помирења, правећи град у којем су реконструисани стилови и архитектура, која је у историји промашила вишеградску касабу.

– Онај дивни мост /у Вишеграду/ није више сам, добио је доброг комшију – мали град у част Андрића, чије дјело у себи има више нација и различитих раса, него сва литература исписана на Балкану –  истакао је Кустурица.

Кустурица је рекао да је Београд његов град и да је срећан што му је „запао Београд“ те да се због тога осјећа као „ратни профитер“.

– Београд је балкански Њујорк, све нас је прихватио. Срећем младе људе у било којем дијелу града и на њиховим озареним лицима видим да им није мрско што смо суграђани. Неки ми чак кажу – Свака част. А ја одговорим – И теби, синко – додао је Кустурица.

Говорећи о учешћу његовог најновијег филма „На млијечном путу“ са Моником Белучи у главној улози, на венецијанском филмском фестивалу, Кустурица је рекао да нема никакву идеју о било којој награди, којих има „на изнајмљивање“.

-Моја жеља је да на тој пројекцији произведем катарзу и да послије путујем у Србију, гдје сам на ливадама почео да садим воће – рекао је Кустурица, који најављује да ће засадити хектаре воћњака и дочекати да почне производњу органске хране.

Он је навео да је његов филм „На млијечном путу“ и прије завршетка продат у двадесет земаља и да ће послије Венеције бити продат у земљама оних дистрибутера који очекују ту пројекцију.

Кустурица је додао да је Венеција идеална позорница за његов опроштај од такмичења на филмским фестивалима, али да то не значи да неће покушати да направи још неки филм, иако се неће више такмичити.

Он је рекао да се филм промијенио и да нестаје као умјетност из прошлог вијека, а да је филмове замијенила „Три Д“ или холивудска пропаганда или пројектовани филмови невладиних-владиних организација.

Кустурица каже да у октобру у Андрићграду почиње школа драмске умјетности и да ће се он трудити да открије студентима што више тајни ове умјетности.

Тагови: Венеција, Емир Кустурица, Филм