Ноам Чомски је један од ретких људи који своје речи не троше пре него што нешто заиста имају да кажу.
За разлику од њега, ја сам њему имао да кажем много тога, а он ми је учинио ту част што је хтео да саслуша.
Пренео сам му вест о томе да је Емир Кустурица по њему назвао амфитеатар на Мећавнику, причао му о „Искри“ и пренео поздраве свих који на њој раде, изразио захвалност што је у време напада на Шарли ебдо упитао свет зашто 1999. године нико није носио мајицу са натписом „Ја сам РТС!“, позвао га да дође у Србију и много других ствари.
Иако је био спреман мене да саслуша, изразио је жаљење што нема довољно времена да одговори на више питања. С обзиром на тај недостатак времена, искористио сам прилику да од њега добијем реакцију на оно што је мене, као писца, највише интересовало.
Поштовани професоре, шта мислите о томе што су поједини бошњачки „интелектуалци“ недавно упоредили Андрића, јединог српског нобеловца, са Адолфом Хитлером?
– Искрен да будем, нисам чуо за то, али свакако је у питању апсолутна лудост.
Хвала професору Чомском на издвојеном времену и на томе што је у једну реченицу сместио све оно што се ми трудимо да објаснимо мноштвом текстова.
Тагови: Ноам Чомски