ЕКСКЛУЗИВНО ЗА „ИСКРУ“: Песме Матије Бећковића из новог рукописа (9)
(Матија Бећковић) Фото: Блиц/О. Бунић
Три песме Матије Бећковића из рукописа за нову књигу поезије у којој ће најзаступљенији бити поетски портрети пријатеља великог песника.
Песме које ћемо објављивати представљају само један мањи део рукописа и биће објављиване на Искри сваког другог дана.
Песме које ћемо објављивати представљају само један мањи део рукописа и биће објављиване на Искри сваког другог дана.
ЗОРКА
Кућа му се ископала
Тамо њему
Но не дај Боже ни њему
Но тек онако
Крви бих му се напила
Ништа слађе
И смакла га као пиле
Само да га сретнем
Али то не бих урадила
Ни за шта на свету
Ни пилету
А камо ли чоеку
Сем овако на речима
Али свеједно
Боже ми опрости
Нешто волим
Да то кажем
НИКОЛА ТЕСЛА
Уз себе се винуо
Небу под облаке
И није могао да се заустави
Ни имао где да пристане
Све жеднији висина
Које су га дозивале
И давале снагу
Ишао је све даље
У безвремље и свемирје
Подстанар бескраја
С мозгом у пламену
Све више је бринуо
О свом земаљском пореклу
И ниоткуд одаслао
Последњу жељу
Не заборавите ме
У мом народу
МАТИ
Знам сваког ко те помиловао
И ко те како погледао
Ко ти је чашу воде дао
Ко се мрштио ко обрадовао
Ко продужио а ко застао
Да види колико си порастао
Знам ко је обућу запертлавао
Ко је капут закопчавао
Ко се силом закашљавао
Нечег се сетио па потрчао
Или се у нешто загледао
Баш кад би ти наишао
И тако загледан остајао
Док га ниси мимоишао
Знам колико сам се напостила
Док сам им свима опростила
Матија Бећковић
