ЕКСКЛУЗИВНО ЗА „ИСКРУ“: Песме Матије Бећковића из новог рукописа (11)

Три песме Матије Бећковића из рукописа за нову књигу поезије у којој ће најзаступљенији бити поетски портрети пријатеља великог песника.Песме које ћемо објављивати представљају само један мањи део рукописа и биће објављиване на Искри сваког другог дана.

БРАНКО ЋОПИЋ

Пази
Овде убијају људе
Упозорава ме Бранко Ћопић
На улазу у Калемегдан
На крају Кнез Михаилове улице

Ти гледаш лево
А трамвај те удари с десна
Ти гледаш десно
А трамвај те тресне с лева

Већ су на овом месту
Смакли четворицу

Јуче су једног старца
Који је скочио с моста
Жива извукли из Дунава

Они не дају људима
Да се сами убијају

ВУКОТИЋ У ЧИКАГУ

Питам Бранка Вукотића у Чикагу
Докле ће да странствује и туђинује
Што не иде на Цетиње

А знаш ли ти
Да је прошле неђеље
У главној улици на Цетињу
Један габељ
Вадио левор на једнога Вукотића

И да је онамо
Конобар највећи чоек
И да нијеси ништа
Ако нијеси милицајац

И да ја не могу наручити пиће
А милицајца док стигне до шанка
Тамо сачекује најмање пет чаша
Што му други шаљу и чашћавају

Част конобарима и милицајцима
А ово је само за твоје уши

Тријезан тамо не може живјети

БАЊО ШАРАНОВИЋ

Неко му је рекао
Да пишем песме
И чим смо се срели
Хтео је да неку чује

Казао сам једну
Више не знам коју

Издвојио је један стих
Сад не знам који

И као да је оног огромњака
Погодио куршум
С обе руке ухвати се за слабину
И јекну као рањеник

А што ми га каза

И тај наш једини дан
Прејечао је
Притискао рану
И понављао

А што ми га каза

Ко зна колико је пута рањаван
И који стих није преживео

Ни стигао да каже
А што ми га каза

Матија Бећковић