ЕКСКЛУЗИВНО! КОНЦЕРТ БЕОГРАДСКОГ СИНДИКАТА У НОВОСАДСКОМ “СПЕНСУ” – СРПСКИ СВЕТ У ПЕСМИ
ПОПУЛАРНИ музички састав „БЕОГРАДСКИ СИНДИКАТ“ поново ће наступити пред публиком, 18. децембра у новосадском „Спенсу“. Тим поводом, разговарали смо са организатором концерта, познатим менаџером и продуцентом Гораном Марићем, познатијим под псеудонимом Малколм Мухарем и фронтменом групе „Београдски синдикат“ Феђом Димовићем.
Како нас историја учи, песма може имати много сврха: да исприча неку причу, изрази неку емоцију, убеди нас у нешто… Понекад даје упуства и помаже да лакше пребродимо тежак период, да лакше прођемо кроз досадан дан или монотон посао… У складу са тим, „Београдски синдикат“, једна од водећих група новог српског таласа и предводник идеје „српског света“ на музичком плану поново ће имати прилику да уживо охрабри све нас и потврди значај српског јединства и српског индентитета те њиховог очувања кроз популарну културу, јер сваком друштвеном покрету је потребна одговарајућа музичка подлога.
ГОРАН МАРИЋ
Одакле је потекла идеја да баш сад направите концерт, узев у озбир све пратеће неповољности које не треба посебно наглашавати? Или је можда боље питати зашто тек сад правити концерт овог типа, након свега што нас је задесило у претходне две године и свега што нас очекује у наредном периоду?
Сарадња „Тесла глобал форума“ и групе „Београдски синдикат“ је стара готово деценију. „Тесла глобал форум“ свеке године на Фрушкој гори окупља познаваоце, експерте, пријатеље и поштоваоце научне и интелектуалне заоставштине Николе Тесле. То је један профилисан скуп добронамерних великана из области науке, образовања и културе који своја знања и искуства из различитих области људског деловања преносе студентима и средњошколцима, учесницима Форума који долазе са униврзитета из свих делова „српског света“, али и најпрестижнијих универзитета из иностранства. Сваке године се међу предавачима, учесницима разних трибина и креативних радионица нађу и чланови групе „Београдски синдикат“, који су увек радо виђени међу студентима. Из таквог контекста логично је било да заједнички покренемо фестивал „Дан победе“ у част празника који се у Европи обележава као „Дан примирја“, а наша га најшира јавност дубоко емотивно доживљава као „Дан победе“ и то је била идеална прилика да се заједно упустимо у једну овакву авантуру. Комбинација уметничке неустрашивости и професионалног безобразлука је енергетски покретач одлуке да се у сред пандемије планира тако велики и значајан музички догађај. Жао нам је да термин пада уочи Светог Николе, али то је једини слободан термин на Спенсу који смо могли обезбедити у овој години.
Да ли су нам манифестације овог типа данас потребније него икад раније, у време двоструког притиска са којим смо суочени? Мислимо на један који је светски феномен (назовимо га „рат против ковида“), а други који је фокусиран само на нас (притисци на „српски фактор“ у Србији, Републици Српској, Црној Гори, на Космету)?
Наша је судбина да се сви светски немири и поремећаји преламају преко наших леђа, преко Срба, Србије и Балкана. Али цели овај циклус (и циркус) треба посматрати и доживљавати без панике и страха, што је и главни циљ промотера и корисника (добитника) пандемије. И као народ и као држава ми се мање-више без превеликих стресова носимо са овом светском пошасти. Чак можемо да будемо и задовољни са неким аспектима наше борбе против глобалног пандемијског притиска, како у здравственој тако, још и више, у друштвеној сфери. Не треба никако сметнути са ума да је, баш у ове две смутне године, на нашем, регионалном и светском медијском небу засијала и заблистала велика, моћна и супериорна идеја српског света, која ће тек у будућности, на нашу радост и на жалост наших непријатеља показати свој надмоћни и победнички карактер. И ако са правом концерт „Београдског синдиката“ 18. децембра у Новом Саду можемо назвати „Дан победе“, онда, исто тако, појаву феномена српског света можемо означити као „време победе“. Не каже узалуд наш Спаситељ Исус Христос: „Не бој се, само веруј“.
Како се и на који начин по вашем мишљењу деловање „Београдског синдиката“ уклапа у концепт „српског света“, који је постао неформални назив за унутарсрпске интеграције за 21. век? Тачније, колики је значај популарне културе и нарочито музике за ту идеју?
Непотребно је посебно истицати дводеценијско деловање и заслуге групе, или прецизније речено покрета, „Београдски синдикат“. Оно што је дало сасвим нову димензију њиховом трновитом али славном уметничком путу су њихове песме посвећене Косову и Црној Гори („Догодине у Призрену“ и „Свиће зора“). Ако томе додамо њихово учешће на литијама у Црној Гори, за шта их је блаженопочивши митрополит Амфилохије одликовао, онда је јасно да „Београдски синдикат“, уз Даницу Црногорчевић и још неколико великих имена, представља музичку икону српског света. А оно што ме посебно радује је нова велика песма „Синдиката“ која је посвећена Републици Српској и која ће премијерно бити приказана на централној прослави Дана Републике Српске 9. јануара и тиме заокружити ту музичку „српску трилогију“. То ме нарочито радује пошто сам те далеке 1992. године и сам имао одређену улогу у креирању имена и настанку Републике Српске.
Шта они који буду дошли на концерт могу да очекују? Какве су епидемиолошке мере за концерт и шта је неопходно за присуствовање?
Нови Сад се увелико припрема за 2022. годину, када ће и званично постати Европска престоница културе. Овај концерт је савршен увод у културна догађања којима ће Нови Сад обиловати у идућој години. Култура и уметност по својој суштини и природи не трпе дискриминацију, тако да се концерт одржава у потпуно нормалним околностима. Значи, сви улазимо на концерт као у самопослугу или тржни центар, са маскама које носимо у знак пажње и солидарности са запосленим продавачима и другим купцима. То је конвенција коју смо сви прихватили, без обзира на личне ставове и принципе везане за пандемијску пошаст. Оно што је изузетно важно је то да не постоји никаква дискриминација према публици приликом уласка на концерт. Број присутних на концерту ће бити ограничен и биће неопходно водити рачуна о физичкој дистанци. Сем тога, других ограничења неће бити. Несумњиво је да је овај „концерт године“ својеврсна побуна и победа нормалности и нашег пркоса против ненормалности и глобално промовисаног концепта страха, сваког од свих и свих од сваког. Уз документарне филмове „Присаједињење“ и „Литије“ који ће бити приказани у првом делу програма, концерт ће заиста оправдати назив фестивала – „Дан победе“!
Која је ваша порука онима који ће доћи на концерт и онима који се још двоуме?
Не дозволите себи тај луксуз да преспавате историју. Сутра ће вас деца и унуци питати где сте били када се стварала музичка историја „српског света“, а шта ћете им ви рећи? Да сте гледали ријалити или дневник у пола осам? Зато у суботу 18. децембра, идемо у Нови Сад. Сви заједно! Нема повлачења, нема предаје!
ФЕЂА ДИМОВИЋ
После дуже паузе „Београдски синдикат“ ће се поново наћи пред публиком. Колико су вама као извођачима живи сусрети са вашим пратиоцима недостајали и колико су нам непосредни контакти битни, нарочито данас, када се људи самоиницијативно много више удаљују и отуђују, него што то прописује правило фамозне „социјалне дистанце“?
Нама су и пре короне недостајали наступи у Србији. Ужелели смо се неког већег самосталног концерта, као што ће бити овај 18. децембра у Спенсу. Ми све време стварамо музику и објављујемо нове песме, које су веома слушане, али је одувек суштина приче била да се те песме уживо поделе са људима на концерту. Тек тада наша музика добија своју пуноћу и прави смисао. Нажалост, дух времена је такав да се све више ослањамо на вештачке контакте путем друштвених мрежа и „Јутјуба“, а жива комуникација се своди на писање коментара. То доводи до општег отуђења и апатије у друштву. Ми смо ипак „стара школа“ људи који цене кад ти неко пружи руку и гледа те у очи током разговора.
Литијска револуција у Црној Гори је изнедрила први пораз Мила Ђукановића од његовог доласка на власт пре 30 година и почетак демонтаже његовог режима која и даље траје. Улогу у томе је одиграла и ваша песма „Свиће зора“ због које сте добили и орден блаженопочившег митрополита Амфилохија. Колико је музика значајна као генератор друштвених промена?
Не бих литије у Црној Гори назвао револуцијом, већ је то право Чудо Божије у коме је васкрсао народ који је тлачен годинама. Ми смо имали ту част да сведочимо ово Чудо и да дамо мали допринос путем своје музике. Музика, као део популарне културе, може бити веома важан фактор у освешћивању омладине, али и у њеном заглупљивању. Погледајте само колико новца улажу неке стране продукције да се код нас кроз популарну музику пласира један накарадни систем вредности, који промовише материјализам, песимизам и аутошовинизам. Ми зато користимо популарну културу да путем ње промовишемо позитивне ствари као што су заједништво, патриотизам, критичко мишљење итд.
Ваша публика се налази на свим меридијанима и паралелама земаљске кугле, а ваш састав представља, управо зато што се бавите свим српским темама, једног од главних носилаца идеје „српског света“ на пољу популарне културе. Колико су нам унутарсрпске интеграције данас неопходне, какав је и колики њихов значај по вашем мишљењу?
Унутарсрпске интеграције су нам неопходне, али само ако су засноване на правим темељима. То пре свега мора бити духовна саборност која се постиже уједињењем у Христу. Главни стожер те саборности је Српска православна црква. За нас оно што данас многи називају „српским светом“ треба да буде једна заједница духа, у којој ће централно место имати косовски завет као наше опредељење за Царство небеско, односно опредељење за Христа. То није питање „крви и тла“, како то неки злонамерни покушавају да представе. У таквом „српском свету“ има места за све добре људе, а не само за Србе.
Да ли су ваше старе песме, које певају о одређеним глобалним феноменима и глобалној борби за правду, данас актуелније него у време када су објављене, с обзиром да је читав свет потпао под диктатуру оних који спроводе актуелни „рат против вируса“ и укидају све више основних људских слобода сваког дана?
Застрашујуће је колико смо у неким нашим ранијим песмама предвидели догађаје који су се касније догодили, између осталих и ову пандемију. Слобода је једна од вредности која је у нашим песмама увек имала централно место. Ми данас имамо ситуацију да се људи одричу слободе због страха од короне, а тај страх је много гори од самог вируса, будући да убија људскост у нама. Наравно да власти користе тај страх да би манипулисале људима и да би их делиле. Мислим да је данашња подела на „ваксере“ и „антиваксере“ једна од највећих подела која нас је снашла. У много чему је превазишла традиционалну српску педелу на партизане и четнике.
Која је ваша порука онима који ће доћи на концерт и онима који се још двоуме?
Позивамо све људе који воле БС да дођу на концерт, јер је ово јединствена прилика да нас чују уживо после много година. Стварно не знамо када ће се таква прилика поновити. Ми смо се потрудили да свима изађемо у сусрет и да не делимо публику, па ће се на концерт улазити без ковид пропусница и других потврда. Разумемо и оправдани страх од вируса код неких људи, али је поента да морамо да покушамо да наставимо да живимо као људи. Зато дођите 18. децембра у Спенс да сви заједно прославимо живот!
