Душан Опачић: Руска серија „ГДР“ – епска хроника прелома епоха

Серија „ГДР“ представља једно од најупечатљивијих остварења које истражује турбулентну 1989. годину, време када се руше Берлински зид, спајају две Немачке а Совјетски Савез креће ка распаду. Ово није само шпијунска прича, „ГДР“ је амбициозан покушај да се осветли сложеност личних драма и политичких интрига које су обликовале крај XX века. Један од највећих адута ове серије је њена реалистичност. Од аутентичне сценографије и костима до пажљиво написаних дијалога, све у серији одише духом касних 80-их и почетка 90-их. Мајор КГБ-а Александар Нечајев (Александар Горбатов) симболизује напор да се задрже принципи и част у свету који се руши. Његова борба је емотивна и лична, али истовремено и професионална, што га чини уверљивим протагонистом у причи која се одвија на историјској позорници.

Берлин, подељен зидом, представљао је средиште шпијунских активности свих могућих служби. Ова серија истражује деловање КГБ-а, Штазија, ЦИА-е, као и Фракције Црвене армије (РАФ,познате као Бадер-Мајнхоф група). Кроз реалистичан приказ тог турбулентног периода, откривамо да ствари нису биле онакве каквима их је западна кинематографија и пропаганда представљала. Серија разоткрива беспоштедне методе америчких обавештајних служби, издаје високих функционера КГБ-а и Штазија, као и праву природу последње генерације Фракције Црвене армије. Уместо идеолошки доследне и храбре групе, приказани су као нестабилна и неорганизована група авантуриста.

Посебно је упечатљив начин на који су представљени политички лидери тог доба. Михаил Горбачов је приказан као лидер слабог карактера, неодлучан и често под доминантним утицајем своје амбициозне супруге Раисе Максимовне. Његова неспособност да балансира између личних и политичких одлука јасно илуструје зашто је његова политика довела до колапса Совјетског Савеза. У серији је „поткачен” и успон Бориса Јељцина али и детаљи из његовог живота, за које се кладим да многи код нас не знају.

С друге стране, Ерих Хонекер, лидер Источне Немачке, појављује се као доследан и далековид човек који упозорава на катастрофалне последице рушења Берлинског зида. Падом зида, предвидео је и пад Совјетског Савеза. Његова исправност и чврстина служе као контраст Горбачовљевој несигурности, чинећи га једном од најзанимљивијих али и трагичних личности серије. Међутим, по мени, најзагонетнији лик је Едуард Шеварднадзе. Његова улога у серији истиче лукавство и политичку поквареност која је често прикривена љубазним осмехом и привидно рационалним аргументима. Шеварднадзе, као министар иностраних послова, користи сваку прилику да Горбачову „прода“ идеју о рушењу Источне Немачке као неминовност и реалност. Његова интригантност лежи у способности да манипулише догађајима, док истовремено делује као саветник који води „реалну политику“. У његовим дијалозима с Горбачовом провејава цинична свест о томе да ће колапс социјалистичког блока бити прикривен као успех „перестројке“. У предзадњој серији можемо се боље упознати са договором Јељцина и Шевернадзеа тј. на који начин ће га руски лидер довести на чело будуће независне Грузије и помоћи му да сруши изабраног председника и тврдог националисту Звијада Гамсахурдиа. Истовремено, имамо и пуштање низ воду румунског лидера Чаушескуа од стране тадашњег Кремља. Серија се истиче и у томе јер се у њој вешто повезују личне драме са глобалним историјским догађајима. Као што смо горе већ рекли, док Горбачов и Шеварднадзе манипулишу судбином читавих нација, мајор Нечајев на терену и у шпијунском осињаку покушава да задржи контролу над својим личним животом и мисијом. Овај спој личног и политичког даје серији дубину и динамику која све време држи пажњу гледаоца.

Лукавство Шеварднадзеа, слабост Горбачова и исправност Хонекера стварају динамичан троугао који наглашава сложеност епохе. Свакако, ово је један од најзанимљивијих и најснажнијих наслова у жанру историјске драме последњих година.

У овом спектакуларном шпијунско-политичком трилеру од 14. епизода, који је режирао Сергеј Попов, акценат је стављен на млађу гарду руских глумаца. Главне улоге тумаче Александар Горбатов, Александар Голубев, Јевгениј Харитонов, Даља Урсуљак, Татјана Љутајева, Кирил Зајцев, Линда Лапинш, Вадим Андрејев, Јевгениј Кутјанин, Генадиј Блинов, Јелисавета Базикина и Јулија Марченко.

На сценарију су радили Василиј Павлов, Вјачеслав Рогожкин, Јуриј Бурносов, Андреј Житков и Јуриј Сапронов.

Као што је истакнуто на самом почетку сваке епизоде: „Серија је уметничко дело засновано на стварним догађајима“ је прошле 2024.године ушла у Књигу рекорда Русије у категорији: Највећи број биоскопа у различитим градовима Русије који су приказали предпремијеру серије.

„ГДР“ није само серија – то је моћан подсетник на то како су личне слабости, политичке амбиције и историјске околности обликовале свет какав данас познајемо. Као реалистична, дубока и провокативна, серија истовремено оживљава историју и поставља питања која су и даље актуелна.