ДУШАН ГОЈКОВИЋ: Није битно шта свираш, већ како

Легендарни џез трубач, композитор и аранжер Душко Гојковић (83) наступиће вечерас са својим бендом „Белгрејд самит октет“ на отварању другог фестивала „Музиколоџи“, који се на Калемегданској тврђави одржава до недеље, 26. јула. Током богате интернационалне каријере, која траје шест деценија, прослављени српски музичар сарађивао је са највећим светским џезерима, као што су Мајлс Дејвис, Дизи Гилеспи и Кларк Тери. Мада је са 24 године и пет долара сакривених у труби отишао у Немачку, контакт са Београдом никад није прекидао. Престоничка публика уживаће поново у магији нашег најпризнатијег џез музичара у свету.

– Драго ми је што у Београду наступам поново после дуже паузе са групом одличних музичара које преводи Драгослав Фреди Станисављевић, врсни џез трубач у „Биг бенду“ РТС – каже за „Новости“ Душко Гојковић. – За ову прилику придружио нам се и одличан бубњар Владимир Костадиновић, који живи у Бечу. Задовољство је сарађивати са њима. На репертоару су аранжмани које сам написао за две трубе, тромбон и два саксофона и ритам секцију, углавном мојих оригиналних композиција, али и оних које радо свирам. Октет је састав који изузетно волим, нарочито због снимања плоче из шездесетих „Dusko Gojkovic with Kenny Clarke international jazz oktet“. То је био први снимак музичара који су представљали окосницу касније веома познатог „Clarke Boland big band“.

* Хоћете ли током лета имати још концерата?

– После Београда следе наступи у Италији у августу, и, наравно, са „Биг бендом“ РТС на фестивалу „Нишвил“ на ком ћемо промовисати албум „Latin haze“ објављен прошле године за ПГП РТС, а ове широм света чак и у далеком Јапану. Свирали смо недавно на „Егзиту“ и био сам веома пријатно изненађен позитивном реакцијом публике јер на фестивалу до тада никада на главној бини није свирао „Биг бенд“.

* Лане сте у Хамбургу добили награду за животно дело. Колико вам она значи?

– Награде дођу или не дођу. Мој живот је музика и она је на првом месту. Наравно да је награда у Хамбургу била диван моменат. Највећа животна награда је што су ми велики мајстори Дизи Гилеспи, Мајлс Дејвис и Кларк Тери, рекли да знам да свирам трубу. То је непроцењиво!

* Сматрају вас творцем балкан џеза. Како сте дошли на идеју да у џез уградите елементе традиционалне балканске музике?

– После студија на Берклију неколико година свирао сам у Америци, са два врло важна бенда у историји џеза – „Вуди Херман“ и „Мејнард Фергусон“. По повратку у Европу посветио сам се компоновању и раду са својим саставима, па је албум „Swinging Macedonia“ био један од првих које сам снимио под својим именом. Балканске мелодије и ритмови су толико инспиративни а музичко наслеђе тако богато, да сам успео да их уградим у џез. Време је показало да публика то воли да чује.

* Како видите џез сцену у Србији, а како на глобалном нивоу?

– Вероватно знате да не живим у Србији и тешко могу да судим о овдашњој сцени. „Биг бенд“ РТС је одличан и уживам у сарадњи са њима. Ова генерација музичара у бенду је заиста изванредна и максимално посвећена музици коју свирају. Глобално је тешко коментарисати сцену, склон сам да кажем да је џез тамо где га нађеш.

* Сарађивали сте са чувеним Мајлсом Дејвисом на чији позив сте својевремено отишли у Америку. Шта сте научили од једног од најутицајнијих џез музичара?

– Од великог мајстора научио сам једну битну реченицу и она је мој мото и данас. „Није битно коју ствар свираш, већ како је свираш“. Ту се тешко шта може додати.

* Колики утицај су други великани џеза имали на вашу каријеру?

– Па поред Мајлса, Дизи ми је био огромна подршка и диван пријатељ. Велики Кларк Тери и Стен Гец такође. Дуг је списак.

Тагови: Белгрејд самит октет, Душко Гојковић, Музика, Труба