ДУЊА КУСТУРИЦА: Слобода живи у Мокрој Гори

Идеја о слободи у овој земљи, густо је спакована на свега неколико мокрогорских хектара. Од 22. до 27. јануара људима сазданим од митова, музике, знања и књишких идеала преточених у живот, даће макар могућност дубоког, здравог даха. Доћи ће на предстојећи Кустендорф аутори са свих меридијана, а селектор престижне смотре Дуња Кустурица објашњава да би сусрет великана филма и младих стваралаца могао бити лековит у ситуацији када под притиском колонизатора здравство, образовање и култура падају и даље…

– Нови Кустендорф највише се бави темом неоколонијализма, такав је програм. Публика ће видети филмове о емиграцији условљеној ратовима, о извргавању руглу некадашње комунистичке земље, о нерешивом сиромаштву некадашње шпанске колоније, о деколонизацији Африке…

* Какво је место и улога етаблираних аутора на Кустендорфу, какав је њихов однос са младим ауторима?

– Они имају улогу учитеља, то не постижу искључиво својим делима или пуким присуством, већ учествују у раду са младим ауторима, живе са њима и своје искуство несебично деле. Показало се да је отворен и непосредан сусрет генерација од велике користи не само за студенте, већ је једнако подстицајан, некада и важнији за етаблиране ствараоце.

* Селекција кратких филмова за такмичарски програм је завршена. Какво је интересовање младих аутора за Кустендорф?

– Кустендорф има свој аполонски и дионизијски ефекат: учимо, и славимо живот. То је оно на шта су навикли млади ствараоци и то од Кустендорфа очекују. Од 400 кратких играних и анимираних филмова пристиглих на конкурс, одабрала сам 17 најбољих. Млади аутори ове године нам долазе из Бугарске, Кине, Хрватске, Мађарске, Исланда, Ирана, Мексика, Палестине, Русије, Србије и Шпаније.

* Има ли повратних информација од неких учесника претходних издања Кустендорфа?

– Коки Хасеи, добитник Златног јајета на једном од претходних фестивала, долази нам са својим првим, дебитантским дугометражним филмом. Своје остварење је премијерно приказао на Венецијанском фестивалу, а до новца за снимање дошао је захваљујући сусретима са продуцентима овде, у Мокрој Гори…

* Које су доминантне теме, има ли разлике у остварењима са Запада и Истока?

– Посебност јесте то што ове године преовладавају филмови и аутори са истока. Источна Европа, Блиски исток, Балкан, а са њима су ту и два остварења из западне Европе, од којих је један, опет, снимљен у Азији. Игром случаја, фокус је на истоку. Тематски, имамо вечне теме, али и разноликост: породичне и љубавне драме, одрастање, сукоб традиционалног и модерног, питања емиграције и орвеловског света у коме живимо под сталном присмотром. ..

* Хоће ли Кустендорф добити помпезну сценографију и црвени тепих?

– Тешко да ће Кустендорф икада имати ту ноту помпезности, због самог амбијента, гламур је уосталом непотребан, далеко је од основне идеје фестивала, јер нас интересује искључиво промоција ауторског филма, ауторства и младих стваралаца. Атмосфера фестивала омогућава да се аутори зближе лако, и да порасту у слободи.

* Какво је стање културе у Србији и како оно „комуницира“ с Кустендорфом?

– Стање је као и у другим колонијама. Прво падају здравство и школство, заједно са културом. Са једне стране имамо потребу да се грчевито ухватимо за сопствено наслеђе, са друге су наметнуте идеје колонизатора. Култура губи идентитет, тако што се безусловно угледа на стране утицаје или се превише ослања на локално престајући да комуницира са светом. Кустендорф се труди да успостави равнотежу, странце учимо нашој култури, од странаца учимо о њиховој.

* Које је остварење у протеклој години на вас оставило најјачи утисак?

– Открила сам књигу „Портрет колонизатора и портрет колонизованог“ француског аутора Албера Мемија. Књига је први пут преведена са француског на српски језик, издавач је Андрићев институт. Ту је и одлазак на концерт Националног мађарског циганског оркестра, замислите, ту сам чула свакојаку музику осим циганске и мађарске, па се ова два утиска међусобно допуњују и један другог објашњавају…

* Шта бисте пожелели читаоцима у Србији, БиХ и Црној Гори у новој години?

– Нек` ударе бригу на весеље…

ЕНЕРГИЈА СА ИСТОКА

Да ли постоји разлика између остварења са Истока и Запада, тешко је рећи, али је извесно да нам са Истока долази свежа, јача енергија. Да ли је то пролазни тренд или ћемо ускоро имати генерацију великана са Истока, видећемо.

ТАКМИЧАРСКИ ПРОГРАМ

У такмичарском програму овогодишњег Кустендорфа наћи ће се остварења „Ако једном видиш Марију“ (Енглеска) које режира Ивана Анастасовска, „Артун“ (Исланд) Гудмундура Арнара Гудмундсона; „Вартбург“ (Мађарска) у режији Давида Борбаша. Ту су и српски „Град“ Маше Шаровић, „Да је било по мом никад не бих отишао“ Марка Грбе Сингха, „Двоје“ Маше Нешковић, „Ружа ветрова“ Косте Ристића.

У такмичарској селекцији је и руски „Еркинов повратак“Марије Гускове, „Здраво Маријо“ (Палестина, Француска, Немачка) у режији Базила Халила, ирански „Намо“ Салаха Салехија, „Наши чувари“ (Француска, Србија) Игора Симића. Ту је и шпански филм „Ништа чудније“ режисера Педра Кољантеса, хрватски „Пикник“ Јуре Павловића, остварење „Под сунцем“ (Кина, Аустралија) Ћу Јeнга, „Пупчана врпца“ (Немачка) Елизе Петкове, мексички „У самоодбрани“ Маријане Аријаге и „Четири угла круга“ (Немачка, Мексико, Србија) у режији Катарине Станковић.

Тагови: Дуња Кустурица, Кустендорф, Мокра Гора, Филм