ДРАГИША ОБРАДОВИЋ: Закључана уметничка збирка

Представљање неког садражаја са подручја културе је одувек била својеврсна свеча-ност. Она је део друштвеног живота јер испуњава време и простор, обележава и обликује нашe биће смислом и духовношћу. Садржаји који се представљају захтевају од нас осмишљен и организован приступ како би се достигла одговарајућа мера цивилизацијског стандарда. Данас, у многим градовима и местима Србије, неки облици културе се уобличавају кроз манифестације различитог облика и карактера. Њихов квалитет није истих вредности у свим срединама. Нека подручја културе у једном граду изазивају већу а у другом мању пажњу друштвене средине.У данашњим приликама, али и деценијама уназад, доминантно интересовање друштва је за филм и позориште. Прва област се, у доброј мери, негује и унапређује, кроз многобројне феситивале. Позориште има такође бројне свечаности које се редовно одржавају у бројним градовима уз постојaну наклоност културне јавности. Када је у питању презентација ликовног стваралаштва поклоника је знатно мање и ту је пажња различитог нивоа. Квалитет презентације ликовних остварења, као и у другим областима, зависи од многих чинилаца. Но, у сваком случају, представљањем уметничких збирки, организовање уметничких колонија, вајарских симпозијума или самосталних изложби ликовних уметника постаје свеојеврсни празник културе. Том подручју нарочити допринос дају музеји и галерије Суботице, Сомбора, Врања, Новог Сада и Шида, Ваљева, Чачка, Крагујевца, Краљева, Ниша. Том низу градова припадају Ужице, Крушевац, Бор и др. Ови градови, на понос Србије, славе културу и држе њен дух у будном стању. Ови градови из своји депоа презентују проверена уметничка остварења како би грађани у њима препознали и разумели досигнуте вредности.

У Врњачкој Бањи, годинама уназад, насупрот поменутим градовима, у пољу ликовне уметности влада деструкција. Прва жртва тог стања је Уметничка збирка, формирана пре двадесет и шест година, склоњена је од очију јавности, закључана у неком „депоу“ „Замка културе“ Тим чином је грађанима, омладини и гостима овог места ускраћена могућност да упознају дела значајних ликовних уметника Србије. Бања као угледно туристичко место, некада водеће у неговању и презентацији ликовног стваралаштва, пристала је да из своје понуде изостави један репрезентативни културни садржај. Поред ове Збирке, која је формирана пре двадесет и шест година, из миљеа културне препознатљивости овог места избрисане су и неке веома запажене манифестације: Вајарски симпозијум (основали М.Б. Протић и Д. Ћосић 1965.) обновљен 1973., у оквиру Бијенала (југословенске) скулптуре у пленеру, основан1973. Симпозијума синтезе (1973.), Центар за савремну графику са Радионицом и Школом графике(1984.), Академија за ликовно стваралаштво(1991.), Фестивал пејзажа(1993.) Центар за уметничко стваралаштво младих(1989.) итд. Скулптуре у парковима Врњачке Бање настале 1965./66. и од 1973., данас су запуштене. Намеће се утисак да се у овом случају ради о свесној негацији свега што је настало и имало значајн тертман у културном простору Србије у периоду од 1965. до 1995. Сенка тог инцидентног поступка злослутно лебди над култгурним простором Бање. Тај чин је промовисао стање заборава иако су творци и организатори избрисаних културних садржаја и данас активни у својим професијама и живе у Врњачкој Бањи.

Уметничка збирка, о којој је реч, формирана је 1993. године и њен фонд чине слике, скулптуре и графике које су аутори поклонили Културном центру. Закључаној уметничкој збирци припадају и дела која су уступили Министарство културе Републике Србије и Народни музеј у Београду.

Последња презентација Збике била је у Замку културе од октобра 2005. до марта 2006. Тада је врњачка јавност могла да види избор од 53. слике аутора Павла Васића, Миће Поповића, Љубице–Цуце Сокић, Антона Хутера, Николе Граовца, Оливере Кангрге, Миодрага Б. Протића, Бошка Карановића, Зорана Павловића, Оље Ивањицки, Божидара Џмерковића, Стојана Пачова, Ксеније Дивјак, Зорана Павловића, Милића од Мачве, Славољуба Чворовића, Здравка Вајагића, Јована Ракиџића, Данице Басте, Ратка Лалића, Александра Цветковића, Павла Поповића, Милана Сташевића итд. У тој поставци су биле и слике младих, тада перспективни сликара Србије али и слике неколико врњачких ликовних уметника..

Закључана збирка поседује и преко 150. графика од исто толико аутора: Стојана Ћелића, Младена Србиновића, Бошка Карановића, Богдана Кршића, Марка Крсмановића, Миодрага Нагорног, Божидара Џмерковића, Слабодана Пејовића, Миодрага Рогића, Бранка Миљуша, Халила Тиквеше, Владимира Величковића, Миодрага Нагорног, Кемала Ширбеговића, Милана Станојева, Милице Вучковић, Велизара Крстића, Емира Драгуља, Слободана Кнежевића, Биљане Вуковић, Божидара Дамјановског итд.

У фонду Збирке су и вајарска дела Свет. Арсића Басаре, Олге Јанчић, Милоша Сарића, Милуна Видића, Милије Глишића, Бошка Кућанског, Момчила Крковића, Ане Виђен, Драгише Обрадовића, Павла Пејовића и других. Кључар Збирке дела ових аутора је познат.Последњи је тренутак да културна јавност Србије упозна и „стручни“профил овог делатника.

Драгиша Обрадовић, акад.вајар, професор универзитета у пензији