Подрум црн напушта, бољу епоху зачеће / У неком затишју, без грувања и јаука. / Какве су тек мигрантске перспективе мачеће, / Светом човеколиких демона и паука?
Посвећено моме мачку Урошу Мрњавчевићу, који не показује знаке мачје солидарности…
Лелуја жут мачак ношен Мариупољем,
Глава му вири из цегера, поглед погубљен.
Изнурен и гладан, дуго одасвуд опкољен,
Евакуише се, с нужним стварима покупљен.
Подрум црн напушта, бољу епоху зачеће
У неком затишју, без грувања и јаука.
Какве су тек мигрантске перспективе мачеће,
Светом човеколиких демона и паука?
Врпољи се мачак, немуште наде плануле,
У старом цегеру, све ближи новом веку је.
Смеше се пакети мачјих паштета, грануле,
Мишеви из рупа… Шта више да очекује?
14-15. маја л. Г. 2022.
(Фејсбук страница Драгана Хамовића)