ДРАГАН БЈЕЛОГРЛИЋ О БАТИ ЖИВОЈИНОВИЋУ: Био је глумчина, појава, институција, легенда, фаца

Не постоји мали народ а да је имао тако великог глумца, као што су Срби имали Велимира Бату Живојиновића. Био је глумчина, појава, институција, легенда, фаца. Икона братства – јединства а опет идеални пресек и прототип правог Србина. Домаћин, зајебант, ауторитет, мангуп, добар отац и добар муж. Човек пред којим су сви, од сељака на пијаци па до председника државе стајали мирно и обраћали му се са поштовањем. Једини је смео да прави шале на Титов рачун, пред Титом, Слоба му се јављао на први позив, а Ивицу је знао да помази по коси.

Крајем седамдесетих, када је био најпопуларнији глумац у Кини и веома цењен у СССР (о СФРЈ и да не говоримо), био је, вероватно, најпознатији глумац на свету. Светски је рекордер у броју одиграних улога на филму и ТВ. Неко је скоро рекао да је Бата највећи глумац Јужних Словена. Апсолутно тачно.

Бата је био мој највећи глумачки ауторитет. Не само својом снажном глумачком имагинацијом испред камере, већ и својим деловањем иза, у реалном животу. Сећам се, једне давне ноћи ишли смо на снимање филма “Лепа села лепо горе” колима за Пријепоље. На Ибарској магистрали зауставио нас је млад саобраћајни полицајац. Када је видео Бату, само се извинио и пожелео срећан пут. Бата је изашао из кола. Било је хладно, дувао је јак ветар. Мало су попричали а онда је Бата скинуо своју јакну и кожне рукавице и поклонио полицајцу, да се не смрзава. Отишли смо у ноћ а млади полицајац је још дуго гледао за нама.

Великани дефинитивно одлазе. После Боре, Ђузе, Пере Краља, Николе Симића и Гаге, одлази и Велики Бата. Значајна времена недре велике људе. Нама у овим смутним и не тако блиставим временима остало је да чувамо њихово наслеђе и покушамо да га бар донекле достигнемо.

Хоћемо ли успети ? Тешко. Даћемо све од себе. Имамо за шта…

Тагови: Бата Живојиовић, Глумац, Драган Бјелогрлић