ДОВИЂЕЊА ДО ИДУЋЕ ГОДИНЕ: Победила jе, ипак, књига

Овогодишњи београдски међународни сајам књига, 61. по реду, данас је затворио своје капије и организатори, издавачи, а и публика су у највећем броју случајева задовољни, барем према увиду Тањугових извештача са Сајма.

Овогодишњи почасни гост Сајма књига, чији је слоган био “Књигу у руке”, био је Иран што је изненадило велики број посетилаца али су књиге које су они донели, поготово преводе њихових класика попут Хафиза, Румија, отишле у рекордном року пошто су на штанду Ирана своје продајне пунктове имале иранске културне институције у Србији, што до сада није била пракса.

Званични победници Сајма , што значи најбољи издавачи по оцени жирија сајма су Лагуна и Клио, а новинари су своје гласове дали Геопоетици као најбољем и најпрофесионалнијем издавачу.

Награду “Доситеј Обрадовић” која се додељује страном издавачу најзнаслужнијем за промоцију спрских књига и писаца ове године добио је московски Центар књиге “Радомино”.

Међутим, што се тиче посетилаца, апсолутни рекордер је 16-годишња Марија Жежељ са њеним “Мој слатки живот” – нови, неприкосновени идол тинејџерки које су два дана сајма опседале штанд Вулкана који је објавио књигу и биле изненађене што старији посетиоци нису знали да је она најомиљенија јутјуберка која је своја искуства пренела у књигу која је у рекордном времену добила четири издања.

Она је “потукла” Зоранах која је такође имала нову књигу код Вулкана, али је њен врхунац популарности био на прошлогодишњем, јубиларном 60. Сајму књига.

Према оцени већине издавача, организатори су добили прелазну оцену пошто је Сајам деловао “умивено” и услуге као што су тоалети су биле адекватне. Такође, многи излагачи који су ранијих година због лошег распореда или превеликог броја излагача, ове године су добили простор који су захтевали.

Тако је у случају Еволуте одговарајуће место у прстену хале 1 са пристојним простором за излагање књига и пријем својих аутора остварио значајно већи приход захваљујуци већем броју купаца, међу којима је било много оних који су “открили” овог издавача.

Организатори су простор за излагање много боље распоредили тако да ове године није било значајних притужби као претходних.

Неколико угледних издавача је ове године изостало (Ренде, Фабрика књига, Боока, Паидеиа. . . ) који су стекли право да буду у хали 1, међу најбољим издавачима, а њихова места су заузели други, до сада мање експонирани издавачи који су показали да су достојни добијеног места (Пчелица).

По граду се проширила фама да је Беополис у холу Дома омладине организовао алтернативни Сајам књига али власник Беополиса Александар Николић то категорички демантовао и објаснио да је тим издавачима који су одбили да учествују на овогодишјнем Сајму омогићио да поставе тезге на којима су изложили своје нове књиге уз попуст какав би давали на сајму (20-30 посто).

На питање Тањуга због чега ови излагачи нису желели да излажу на Београдском сајму књига, Николић је рекао: “Питајте сваког појединачно”.

Што се тиче понуде књига и посетиоци су регистровали да је број нових наслова мањи него претходних година и да су се излагачи појавили са великим бројем реиздања, међу којима је било и књига за које више није било потребе да се плаћају ауторска права.

Веома објективни издавач Адмирал боокс који наступа на сајму већ двадесетак година, израчунао је да му из године у годину опада промет за 20 посто у односу на претходну, што се догодило и ове године.

То се могло приметити и по посетиоцима који су углавном напуштали Сајам са једном или две књиге а ретки су били они који су као некада излазили са неколико кеса пуних књига.

На питање Тањуга зашто је то тако, одговор је гласио да су нове књиге по оцени већине прескупе јер цена која се креће око 1000 динара за броширано издање је по оцени заљубљеника у књигу превисока за такву опрему.

Овогодишњи добитник Нобелове награде за књижевност, кантаутор Боб Дилан није се могао наћи као писац нигде осим на штанду Геопоетике и то претпоследњег дана који је пре десет година објавио први том његових “Хроника” и сада је у рекордном року обновио то издање, а у међувремену је власник Владислав Бајац потписао уговор за ексклузивно штампање свих Диланових прозних и поетских књига.

Примећено је и одсуство политичара осим Војислава Шешеља и Александра Вулина који су обојица представили своје књиге, а Сшсељ је угостио и патријарха Иринеја.

Патријарх Иринеј се одазвао и позиву Службеног гласника да говори на промоцији њиховог издања о његовом претходнику патријарху Павлу “Патријарх Павле, светас наших дана”.

Примећено је и да су ове године бројни глумци гостовали на сајму у улози писаца попут Мире Бањац, Лазара Ристовског, Радета Шербеџије. . . и које су посетиоци “опседали”.

Много мање интересовање је владало за домаће писце изузев Драгослава Михаиловића који је икона 20. века и који је на штанду Лагуне потписивао своје књиге.

Издавач Евро Боок је уочи Сајма књига објавио нови, осми наставак серијала “Хари Потер” – “Уклето дете” који је био њихов сајамски хит.

Понуда стрипова и романа у сликама које објављују Бесна кобила, Комико, Дарквуд, Макондо била је на завидном нивоу, са новим насловима а велике гужве примећене су и на живописном штанду Урбан Реадс-а који објављује жанровску литературу за омладину и који је био преплављен младима који су куповали књиге.

Занимљиво је да су две релативно елитне, некомерцијалне издавачке куће попут Српске књижевне задруге и Архипелага казали Тањугу да су веома задовољни финансијским резултатом овогодишјнег сајма што је потврда да и књиге какве они издају имају своје купце.

Најзанимљивија и најлепша изложбена поставка Сајма била је изложба Ирана на којој су могле да се виде изванредне колор фотографије историјских споменика најлепших делова Исфахана и Техерана и модерна постројења која показују високи степен иранске технологије.

Из заједничког штанда десетак хрватских издавача чији је наступ организовала њихова национална привредна комора потекао је предлог да се потпише уговор између двеју комора о размени изложбеног простора .

Хрвати су спремни да на Интерлиберу угосте српске издаваче на простору од 200 квадрата а траже да им се толики простор обезбеди на београдском Сајму књига.

Од осталих република бивше Југославије, из Федерације БиХ овога пута је био само један излагач Шахим Пашић који је донео знајчајан број дела писаца из Федерације који су овде потпуно непознати.

Република Српска је била значајно заступљена на Сајму, као и црногорски издавачи.

Примопредајом Отворене књиге коју је ирански амбасадор предао амбасадорима три немачки говореће земље – Аустрије, Немачке и Швајцарске, затворен је 61. Београдски међународни сајам књига.

Тагови: Београдски сајам, Иран