ДМИТРИЈ ДАНИЛОВ, ексклузивно за ИСКРУ: Русија воли Србију!
То је сложено питање
Како је то сложено питање
Да ли Русија воли Србију
Овако, наравно, да воли
Није тешко волети тек тако
Без обавеза
Певати српску химну
На спортским такмичењима
Боже правде
Ти што спасе
Од напасти досад нас
И тако даље
А у ствари
Није нас брига
Хеј хеј
Није нас брига
Ако испитамо
Становништво Русије
Испоставиће се
Да га није брига, није га брига
Нека тамо Србија
Треба ми сами некако да преживимо
Да преживимо сами
А с друге стране
Ако некако другачије
Испитамо становништво Русије
Ко нам је ближи
Становници Еквадора, Салвадора, Бутана или Србије
Сви ће рећи: Србије
Зато што су нам они сродни
Па сродни су нам Срби
Сродни, сродни
Сродни су нам
И треба да признамо очигледну ствар
Да су нам Срби – рођаци!
Зуји ми у глави
Уууу, зуји ми у глави
Али морам, морам да напишем
Песму о Србима
И о Србији!
Помаже ми српски песник Горан Лазовић
Он пише дивне песме
И кад смо разговарали
Назвао ме је братом
Говорио је, брате
И грлили смо се
И док смо се грлили
Имали смо у виду
То да је он српски песник
А ја, како бих рекао,
Руски песник и писац
И да се грлимо
Као Рус и Србин
Или као Србин и Рус
Отад јако волим Горана Лазовића
Диван човек
Одличан момак
Стасит, висок
Има једну
Дивну песму
Не сећам се сад тачно
О америчком пуковнику
Који је бомбардовао Србију
А онда је скончао
Наиме, убио се
Зато што му је било тешко
Да живи са свим тим
Убио се
А пре тога је
Сањао српску децу
Заправо није сањао
Српску децу
Мислим да није сањао ништа
Само неки мрак и хладни ужас
А у песми Горана Лазовића
То је тако
Амерички пуковник је
Сањао српску децу
И она су му весело довикивала
Господине пуковниче
Да вам купимо сладолед
Да, таква је то песма
Господине пуковниче
Да вам купимо сладолед
Да вам купимо сладолед
Господине пуковниче
Горан Лазовић
Има још много песама
Разних, разних
Између осталог и о љубави
Оне су некако језиве
Некако ледене
Мрачне
А ипак су
О љубави
Сетио сам се Горана Лазовића
С којим сам био
На бајкалу
Висок и витак момак
Све време ми је говорио – брате
И ја сам њему говорио – брате
У смислу – мој српски барате
Али некако на руском, код нас
С нашим руским цинизмом
С нашим разарајућим руским цинизмом
Кад називаш човека братом
Заправо мислиш – …!
То је наш стари руски цинизам
Којем нас је научила
Стара поспана Совјетска власт
И, уосталом, наша стара Руска империја.
Али кад сам назвао братом Горана Лазовића
У томе није било цинизма
И ако ми некад
Неки други Србин
Приђе
И загрли ме
И ја загрлим њега
У томе неће бити цинизма
Ми, овако или онако, волимо Србе
Горане, драги мој, па нас двојица ћемо се још видети
Загрлићемо се и рећи један другом
Здраво, брате
Здраво, брате.
Превео с руског, Душко Паунковић
Тагови: Дмитриј Данилов
