На конкурсу Филмског центра Србије у категорији Суфинансирање производње домаћих дугометражних филмова са националном темом финансијски је подржан пројект „Дечански кључ“ Милутина Петровића.
„Дечански кључ“: Кад видиш Дечане после тога више ништа није исто
У образложењу комисије наводи се да је историја манастира Дечани у доброј мери и историја Србије. Борба за опстанак манастира јесте и борба како средњевековне тако и модерне Србије. Аутор на добар начин концентрише пажњу на две кључне кризе манастира: ону из 18. века као последицу сеобе Срба и ону у контексту ратова деведесетих.
Планирајући да користи различите врсте документарног материјала, ауторова намера је да филм води тако да из више углова,преко историјата Дечана, представи слику динамичне историје Косова и Метохије, навела је комисија Филмског центра Србије.
Редитељ Милутин Петровић каже за „Орбиту културе“ да је хтео да уради нешто велико, „најбољи филм свих времена“ а Дечани су повод за тако нешто, јер су стварно „срце и корен свих ствари“. Ко год није био у Дечанима он то може да не зна, а ко год је био разуме о чему је реч, јер Дечани су место где одеш и после тога више ништа није исто.
„И то није никаква мистификација, није нека онострана ствар него је физичка. Буквално, одеш тамо и питаш се шта се сад променило. Имају Дечани оно што смо ми некад звали ‘овер’, значи то је нешто што је изнад свих нас. Кад сам видео Дечане и кад сам то осетио, ја сам помислио: Боже ови људи који су ово радили, Свети краљ Милутин, у ствари Цар Душан је највише радио и то је највише његова задужбина, они су имали такав увид у естетику, у стил, у дубоке духовне ствари које су везане за лепоту, за склад, за такве неке ствари које чине суштину човечанства, да сам се ја према њима, а мислећи да се тиме бавим и да је то моје занимање, осетио као неки последњи необразовани папак“.
Српски Нотр Дам: Привилегија је што смо потомци градитеља Дечана
Екипу филма „Дечански кључ“ уз Петровића као косценаристи чине Саша Радојевић, Ана Родић и Живојин Ракочевић из Грачанице, а намера им је да раде са епископом новобрдским Иларионом Лупуловићем и игуманом Високих Дечана Савом Јањићем.
Петровић открива да Живојин Ракочевић у разговору са странцима прича да је оно шта је Нотр Дам Французима, то су Србима Високи Дечани.
