ДАРКО ТАНАСКОВИЋ: Све мање шансе Приштине за пријем у Унеско

ПРИШТИНА би данас имала много мање изгледа за чланство у Унеску него што је то имала 2015, када је била одбијена, јер су се међународне околности промениле, истиче, за „Новости“, Дарко Танасковић, амбасадор Србије при овој светској организацији поводом најаве власти тзв. државе Косово да су им главни предстојећи циљеви улазак у Интерпол и Унеско.

– Поучени искуством прошлогодишњег брзоплетог покушаја кандидатуре са жељом да компензују фијаско у Интерполу, у Приштини много раније, већ сада, крећу у кампању. У овом тренутку, изгледи по њих нису добри. Али тешко је проценити да ли ће се постојећи тренд наставити и каква ће ситуација бити у Унеску крајем 2019, када ће се о томе одлучивати – каже Танасковић.

Амбасадор Србије наглашава да после ових најава из Приштине нема потребе за тим да Србија у међународној заједници мења наступ, чији интензитет од 2015. није ни опадао:

– Радимо веома систематски, плански и упорно. Ослушкујемо и пратимо шта предузима друга страна и настојимо да томе адекватно парирамо, када је могуће и унапред.

У свему томе, каже Танасковић, Русија нам, као веома значајан савезник, много помаже, али и Кина и пет чланица ЕУ, док подршка све више стиже и из свих делова света, из земаља Латинске Америке, појединих исламских и арапских земаља, многих азијских и афричких држава.

Наш саговорник истиче два паралелна процеса у Унеску, оба у истом смеру: с једне стране побољшање међународног положаја Србије, а с друге повећање резервисаности о уверљивости аргумената тзв. државе Косово. Танасковић наглашава да Приштина зато сада покушава да поправи позицију и разматрањем закона о културном наслеђу и верским слободама.

– Закон о културном наслеђу, за који је потребна сагласност мањинских заједница, и који је за Унеско много битнији, налази се одавно у процедури. Нацрт из 2006. је морао да буде повучен јер нема правну основу. Једна од главних препрека да буде усвојен била је одредба да су сви културни споменици на тој територији власништво „државе Косово“. То је правно немогуће, јер је реч о имовинском односу, у коме СПЦ има све тапије.

У овој борби сваки детаљ је битан, као што је, на пример, недавни позив британског „Индепендента“ туристима да на Косову посете знаменитости које би заувек могле да нестану.

– Ови манастири се заиста налазе на листи угроженог светског наслеђа. Угрожени су од Албанаца, а зна се и зашто. Они би највише волели да тих споменика нема, јер би то значило да нема трагова српског присуства. А када их већ има, хтели би да их валоризују и прикажу као своје илирско, албанско, предсрпско културно наслеђе, да „расрбе“ српску баштину и уклопе је у византијску и балканску, па да им то буде главни темељ синтетичког и непостојећег културног идентитета државе коју желе да створе. Разапети су између та два приступа – каже Танасковић.

ПРОМЕНА ИМЕНА ЦРКВЕ ЧУВА СВЕТИЊЕ

НАЈАВЉЕНА промена имена СПЦ у „Српска православна црква – Пећка патријаршија“, сматра Танасковић, могла би да допринесе бољем чувању светиња под заштитом Унеска.

– Одговорност налаже свима да на све начине, па и овим додатком у имену СПЦ, што снажније поставимо доказе за будућност о нераскидивој вези српског етничког и верског корпуса са светом земљом Косовом и Метохијом. Такође, у најдубљој традицији организовања, многе православне цркве се и препознају као патријаршије, као, рецимо, Московска, Антиохијска, Јерусалимска, Александријска… Зато су таква размишљања о промени назива у духу и функционално сасвим у складу са националним и државним настојањима.