„Дани Белгорода у Београду“: Походи на Русију, почињу походима на Србе (ФОТО)

Дводневни Фестивал-форум „Дани Белгорода у Београду“ отворен је 11. децембра у Руском дому, а првог дана Фестивала одржан је мултидисциплинарни округли сто „Белгородско пограничје: историјски и (гео)политички изазови и перспективе“.

Обраћајући се на округлом столу, професор Милош Ковић је рекао да је „историја српско-руских веза дуга и породична, да је порекло заједничко, јер има исте корене, да је језик веома сличан, док је вера иста – православна“.

„Ништа се није променило ни данас. У данашњем периоду се враћамо историји духовних веза, које у суштини нису ни прекидане, ни свест да припадамо једној цивилизацији, која је православна и која се простире од Уне до Владивостока. Највише је прекидана у 20, комунистичком веку. Чини ми се да то што смо добили са књигом ‘Сукоб цивилизација’ Семјуела Хантингтона, јесте управо то ка чему сада идемо односно сукобу цивилизација, који је подстакнут вером“, навео је професор Ковић.

Према његовим речима, доласком Владимира Путина на власт, Русија наступа као ревизионистичка сила и показује да не жели да прихвати правила која су јој раније наметнута.

„У том смислу, чини ми се да таква улога припада Србима на Балкану. Међутим, код Срба је та свест развијенија, да су практично сви походи на Русију, бар у 20. веку, почињали овде, походима на Србе. То је била 1914, и тога су у Петрограду били свесни, затим ту је 1941. Тачније поход на Србе је био почетак похода на Совјетски Савез. Тако је било и 1991, односно деведесете су доказ да Русија може да се повлачи са Балкана и да избегава конфликте са својим непријатељима због Срба, али само је питање времена када ће непријатељ стићи на руске границе“, истакао је Ковић.

„Рат у Украјини већина Срба доживљава као свој рат и видимо да Русија не води тај рат само за Србе већ и за цео слободно свет“, закључио је Ковић.

Осим Ковића, говорили су и проф. др Синиша Атлагић, проф. др Стеван Гајић, проф. др Александар Раковић, проф. др Часлав Копривица, проф. др Константин Лобанов, проф. др Михаила Игнатов и други истакнути представници српске и руске академске и научне заједнице.

У раду округлог стола су такође учествовали министар-саветник амбасаде Русије у Србији Александар Конанихин, саветник Руског дома др Георгиј Енгелхардт и директорка Српског ресурсног центра СРЦе др Викторија Рјапухина.

У наставку програма отворена је изложба фотографија „Јуче Београд. Данас Белгород. Крвави траг НАТО“.

Наиме, изложба је пролетос представљена у Москви, а уз аутора Сергеја Вењавског из Русије, посетиоцима су представљене фотографије садашњих и некадашњих фото-репортера „Вечерњих новости“, настале током НАТО агресије на СРЈ.

Изложбу су отворили саветник губернатора Белгородске области Дмитриј Разумов, посланик Скупштине града Белгорода Николај Рјапухин, Митрополит врањски г. Пахомије, уредник рубрике Репортаже у „Вечерњим новостима“ Јелена Матијевић и иконописац Сања Миладиновић.

Посетиоцима Дана Белгорода у Београду је представљена и двојезична руско-српска књига „Срби у Белгорју у Русији: нераскидиве историјске и културне везе“.

О књизи су говорили академик Небојша Кузмановић, др Ранко Гојковић и председница књижевног удружења „Сусрет“ из Требиња Милана Бабић.

У завршници првог дана Фестивала је говорио Игор Гвозден, директор Београдске школе за угоститељство и туризам, који је представио пројекат „Бели квартал“ и руско-српску школу за угоститељство и туризам у Белгороду.