Чајковски: Шта бих био да не вјерујем у Бога

Један од најпознатијих руских композитора позног романтизма, Петар Иљич Чајковски рођен је 7. маја 1840. године у Санкт Петербургу.

Чајковски је од своје пете године ишао на часове клавира и веома брзо је научио да свира. Иако је веома рано развио страст према музици, његови родитељи су се надали да ће се запослити у државној служби. Када је напунио десет година родитељи су га послали у интернат у Санкт Петербургу.

Мајка му је умрла од колере 1854. године, када је Петар имао четрнаест година. Тада је написао валцер у част своје мајке. «А волио је живот као ријетко ко», присјећао се његов брат.

Чајковски се запослио 1859. године као секретар у министарству правде. Када је имао двадесет једну годину одлучио је да похађа часове музике у Руском музичком друштву. Неколико мјесеци касније уписао се на новоосновани Петроградски конзерваторијум. Био је један од првих студената композиције. Још док је студирао, давао је приватне часове другим студентима.

Године 1863. године преселио се у Москву, гдје је постао професор хармоније на Московском конзерваторијуму.

Дјела Чајковског су први пут јавно изведена 1865. године. Оркестром је дириговао Јохан Штраус Млађи. Признање за своја дјела добио је 1875. године када је написао “Симфонију бр. 3“. Крајем године је већ био на турнеји по Европи, а 1876. је написао свој први балет “Лабудово језеро“.

Чајковски је први који је довео балет до интегралне форме и уздигао га на ниво симфонијске музике. Године 1878. дао је оставку на Московском конзерваторијуму како би се посветио компоновању. Захваљујући томе године које су услиједиле биле су најплодније.

Својим најбољим дјелом Чајковски је сматрао балет “Успавана лепотица”, који је премијерно изведен 1890. године у театру “Марински” у Петрограду.

Међу најуспјешнијим његовим дјелима налази се још један балет – “Крцко Орашчић”, којим Чајковски није био одушевљен, а првобитно није ни желео да га компонује. Међутим, овај балет се сматра још једним ремек-делом овог композитора, а први пут је изведен 1891. године.

Веома је познат његов клавирски циклус „Годишња доба“, којим је насликао бескрајна руска пространства, сеоску свакодневницу и петербуршке градске пејзаже 19. вијека.

Његов укупан рад садржи 169 дјела, укључујући симфоније, опере, балете, кантате и пјесме за хор. Чајковски се првенствено истакао као мајстор инструменталне музике.

Његове опере, нису баш пуно уважаване на Западу, с изузетком „Евгенија Оњегина“ и „Пикове даме“.

Трајно је обиљежио симфонијску музику касног 19. вијека. Његова музика обухвата неке од најзначајнијих комада из романтичарског периода. Многа од дјела Чајковског инспирисана су догађајима из његовог живота.

Наравно, не смијемо заборавити његов најпознатији марш – „Словенски марш“, у оригиналу „Српско-руски марш“, музичка композиција инспирисана трима српским пјесмама, у вријеме, када се водио Српско-турски рат, 1876, када се велики број руских добровољаца борио на страни Срба. За своју композицију одабрао је мелодију руске химне „Боже, чувај цара“ и три српске народне пјесме: „Сунце јарко, не сијаш једнако“, „Праг је ово милог Срба“ и „Јер пушчани прах“ (други дио пјесме „Радо иде Србин у војнике“).

Познати совјетски музиколог и музички писац Борис Асафјев овако сумира стваралаштво Чајковског: „Он је био први композитор новог руског типа, потпуно професионализован, који је јасно асимиловао традицију симфонијског умјећа западне Европе; у свој дубоко оригиналан, лични и национални стил он је ујединио симфонијску мисао Бетовена и Шумана са стваралаштвом Глинке, трансформисао Листова и Берлиозова достигнућа на пољу дескриптивно-програмске музике у дјела шекспировске инспирације и психолошке тежине“.

Неки музиколози вјерују да је Чајковски свјесно написао „Шесту симфонију“ као сопствени реквијем. Протојереј Михаил Фортунатов, диригент и пријатељ митрополита Антонија Сурошког, ту симфонију је назвао духовним завјештањем композитора, коју је написао човјек који је вјеровао у божанственост Христа и Његово васкрсење.

Зна се да је Чајковски посјећивао Оптину пустињу , Валамски манастир, Сергијеву лавру, да је читао Свето писмо… Компоновао је и духовна дјела: Литургију Светог Јована Златоустог, затим Свеноћно бденије, Херувимку… Поред његових дјела, остале су његове ријечи које свједоче његову љубав према Богу: «Шта бих ја био да не вјерујем у Бога и да се не предајем вољи Његовој?»

Упокојио се 6. новембра 1893. године, разбољевши се од колере. Чајковски је сахрањен на Тихвинском гробљу код Манастира Александра Невског у Санкт Петербургу.

Приредила: Марија Живковић

Извор: Митрополија