Бурљајев представио филм о Тарковском у Београду: Срби и Руси не могу бити ближи у срцу и души

Прослављени совјетски и руски глумац и редитељ Николај Петрович Бурљајев, чији филм „Господе, осећам присуство твоје“ је синоћ у Дому омладине доживео своју премијеру у склопу „Светске панораме“ на 71. Мартовском фестивалу.

Руски глумац у Београду је већ боравио у неколико наврата, стајао је чак на београдском мосту бранећи га, како вели, од НАТО бомби, као драг гост Србије и челник угледног филмског фестивала „Златни витез“ одликован је 2013. и Орденом Светог Саве првог степена, једним од највећих одликовања које додељује Српска Православна Црква.

„Београд и Москва можда јесу удаљени географски, растојање између Србије и Русије јесте велико, али само у километрима – јер наше су две земље толико близу да не могу бити ближе, у срцу, по души“, рекао је Бурљајев током јучерашње пријатељске посете редакцији „Новости“.

Документарац који Бурљајев потписује као сценариста и коредитељ (уз Дмитрија Чернецова), слојевит је филм о поетици Тарковског али и о изворима његове духовности и религиозности, комбинује класичне сцене из његових филмова са савременим призорима, у којима се појављују некадашњи објекти снимања и преживели јунаци, а дневнике Тарковског са архивском и документаристичком грађом.

Снимљен поводом 90 година од рођења, филм води гледаоца кроз живот и стваралаштво генија, и својеврсни је омаж Тарковском, ствараоцу уз чија је остварења свет упознао, и заволео Николаја Бурљајева – глумца, кога ће свет заувек памтити као насловног јунака, дванаестогодишњака у „Ивановом детињству“.

Своју посвету филмском великану а свом пријатељу Тарковском, Бурљајев је снимао око четири године, али само „споља“:

„Али у бити – стварао сам тај филм пуна 62 лета, од првог сусрета са њим, откако сам као четрнаестогодишњак заиграо код њега, он је тад имао 28 година. Увидео сам још тада колико је то особен човек, како он живи, више у „горњем свету“. Много је књига написано и филмова снимљено о њему, ипак ово је први филм у историји који о Андреју Тарковском говори на начин на који нико до сад није – о духовној, религиозној суштини његовог бића, живота и стваралаштва“, објаснио је глумац.

Бурљајев наглашава да је управо „Иваново детињство“ које је једног од њих родило као глумца а другог као великог редитеља – сам кључ за разумевање Тарковског, за спознају духовности тог уметника који је веровао у спасење кроз филм.

„Живот и дело Тарковског његово су искупљење. Достојевски је говорио о највећој борби, оној између Ђавола и Бога, истичући да се она највећим делом одвија у срцу човека. Када питају зашто се Културни фронт Русије, у коме су и Кончаловски и Валериј Гергијев и Јуриј Башмет, назива „ратнички“, фронт, а реч је о култури, ја цитирам Гогољеве речи, из средине 19. века: „Главна је битка она за душу човека“, слично томе што је говорио Достојевски.
Београдски гост прича о својој подршци плановима великог Никите Михалкова, о покретању „евроазијског Оскара“, источног пандана награди америчке Академије за филм.

„Никита је у потпуности у праву што жели да утемељи то, јер „Оскар“ је одавно, ако не одувек, политичка ствар, форма без икакве суштине, празнина, статуа без значења. И наш је „Златни витез“ много бољи од Оскара по томе што се руководи стварним идеалима, стреми уздизању душе човека, већ 33 године. Горе од свега је што та америчка Академија отворено пропагира све негативно, разврат, бесрамност, неморал… Све оно чиме Запад покушава да преплави и унизи нашу културу као и вашу српску. Заглупљују нас, и то доноси неком приход, али као депутат у Думи говорим да је неопходно шоу бизнис изузети од онога што се сматра културом, јер није култура оно што понижава духовно биће народа“, поручује Бурљајев.

Уметник украјинског порекла тугује последњих година јер је устао брат на брата и друг на друга, али посебно тугује због ћутања украјинских интелектуалаца и уметника над дуготрајним, очигледним растом нацизма у тој земљи.

„Наш председник је објаснио да се рат не води толико за некакву свету Русију и руски свет, јер шта је то Света Русија: Украјина, Русија, Белорусија, ми смо један народ. Моји су преци Украјинци, како ја могу одредити који је део мог бића и тела руски, а који и колики – украјински? Не, руски је председник јасно рекао: Русија се бори против светског сатанизма. Запад је иницијатор, кривац, извор, који подгрева све оно што се дешава у Украјини, спреман да „ратује до последњег Украјинца“, а на нама је да се изборимо против нацизма у Украјини и васпитавамо нове генерације без русофобије – сви смо ми један, руски народ“, закључио је уметник.