Велики српски писац за дјецу и одрасле и јединствена личност српске културе Душан Радовић рођен је на данашњи дан 1922. године.
Његови текстови у дјечијим листовима и чувена радио емисија „Београде, добро јутро“ остали су заштитни знакови једног времена.
Радовић је остао упамћен и као врстан дјечији писац. Радио је у листовима „Змај“, „Пионир“, „Кекец“ и „Полетарац“, а био је и уредник дјечијих редакција Радија и Телевизије Београд.
У широј јавности посебно је упамћен по радио-емисији Студија Б „Београде, добро јутро“, којом је од 1976. до смрти 1984. године будио Београђане обиљем сатиричних доскочица, духовитих коментара и љупког хумора, обиљежених аутентичном мудрошћу.
Радовић је дјецу увијек третирао као озбиљну и зрелу публику. Кратким духовитим репликама је са пуно пажње, такта и љубави откривао врлине и слабости суграђана.
Најпознатија дјела Душка Радовића су збирке пјесама „Поштована дјецо“, „Смијешне речи“, „Вукова азбука“, „Причам ти причу“, „Понедјељак“, „Уторак“, „Сриједа“, „Четвртак“, драмска дјела „Капетан Џон Пиплфокс“, „Тужибаба“, „Че“ (с Матијом Бећковићем), афоризми „Београде, добро јутро“ и ТВ серија „На слово, на слово“.
Радовићеви афоризми и данас су читани јер на бритак, сјетан или опор начин свједоче о времену и људима.
„Тјерајте дејцу да уче. Највише једу најгори ђаци; Будите опрезни. Побједе се лакше заборављају него порази“.
„Ко је имао среће да се јутрос пробуди у Београду, може сматрати да је за данас довољно постигао у животу. Свако даље инсистирање на још нечему било би нескромно“.