Божовић: Некад се по мишљење ишло у комитет, а сада у стране амбасаде „цивилизованих народа“

Литије у Црној Гори, биће записане златним словима, у славној и мученичкој историји православља, каже Божовић

Литије у Црној Гори, биће записане златним словима, у славној и мученичкој историји православља, каже велики српски глумац Петар Божовић у разговору за портал ИН4С.  Такође, додаје да њему, за разлику од многих у Црној Гори, не смета тробојка.  Божовић, открива да је имао мини турнеју по Црној Гори, у Мојковцу и Даниловграду, али да остаје жал што позив да се представи публици није стигао и из његовог Колашина, у коме је, како каже, „почео прве позоришне кораке“.

Прије нешто мање од мјесец дана били сте гост у Мојковцу, а потом у Даниловграду гдје сте се својим монодрамама представили тамошњој публици. Какав је осјећај био када сте добили позив из тих општина?

„Одавно се тако фино нисам осећао. Као код своје куће. Дочеках да ме позову да се поклоним српским Термопилима, јунацима Бојне Њиве и Лепенца, и великом сердару Јанку Вукотићу. У Даниловграду отворих запуштени и заборављени Дом културе на радост народу и са великом надом у боље дане. Искористих прилику да се опростим са тек умрлим Зораном Калезићем, мојим пријатељем и нашим великим певачем. Једину бол осетих пролазећи поред Колашина, месту где сам провео детињство, где сам први пут гледао позориште, где сам почео прве позоришне кораке…Ни на кафу ме не позваше“.

Како гледате на чињеницу да је деценијама уназад у Црној Гори вршена класична асимилација Срба од стране бившег режима. На неки начин „протјерани“ су српски писци из уџбеника, ћирилица је маргинализована….

„Како гледам? Са болом у души која се повећава из године у годину, разгорачених очију, са страхом и питањем: докле ће ово зна ли ико?!! Његош је велика сметња. А није ни овамо на великој цени сем када питају Андрића, Николаја Велимировића или Исидору Секулић“.

Колико је, по Вашем мишљењу, политика ушла у културни живот и њене институције у Црној Гори?

„Ништа се ту променило није , осим места. Некад се по мишљење ишло у комитет, а сада у стране амбасаде „цивилизованих народа“.

Често цитирате Његоша, да ли је он српски или црногорски пjесник?

„Он је Божији , и ничији више“.

Више пута сте помињали феномен литија у Црној Гори. Шта сте Ви видјели у том народу који је бранио светиње СПЦ?

„Видео сам празник људског достојанства, поштења, части и образа! Литије у Црној Гори, биће записане златним словима, у славној и мученичкој историји православља“.

Зашто и коме смета тробојка у Црној Гори око које се задње двије године диже невиђена хајка?

„Мени не смета! Ставио бих само на њу грб Петровића“.

Шта смо и ко смо ми без Космета?

„Радије бих рекао без Косова, тј. без мита, без духовности, историје идентитета, без Његоша , кога Андрић назива песником „Косовског завета“.

Кад Вас опет можемо очекивати у Црној Гори?

„Ако буде викања на земљи, биће и еха на небу “ (св. Николај Велимировић)