БИВШИ БОКСЕР, ДОБИТНИК НАГРАДЕ ЗА РОМАН: Срби својатају Његоша

Милорад Поповић, лауреат некада угледне награде тврди да „великосрпско својатање“ песника разара црногорску свест

ВЕЋ је одлука да Његошева награда припадне Милораду Поповићу за роман „Човјек без лица“ (Отворени културни форум са Цетиња и „Фактура“ из Загреба), поделила црногорску јавност, а додела овог признања бившем боксеру у уторак, попримила је све одлике политичког и културног инцидента.

Примајући признање које су пре њега понели писци несагледиво већег угледа и формата, контроверзни аутор нагласио је да „великосрпско својатање Његоша разарајуће делује на развој црногорске националне свести: јер, уколико највећи јужнословенски песник, који је уз то био световни и духовни поглавар Црне Горе није Црногорац, онда је свако доказивање националне самобитности бесмислено и безнадежно“.

Лауреат за кога се тврди и да је био у „пословним везама“ са жиријем, добијајући Његошеву награду из руку председника Црне Горе Филипа Вујановића, у Владином дому на Цетињу, наставио је у сличном тону:

– У духовној матрици етногенетичара и клеронационалиста нема места за сумњу, а камоли за двојност или вишезначност: дакле ни за могућност да Његошу, попут, рецимо, Чеслава Милоша, Гогоља, Бродског, Андрића, Деснице, Ковача… чија дела баштине најмање две националне књижевности, буде истовремено црногорски и српски, коначно и јужнословенски песник. Јер, имплицитно би признали посебност црногорске националне културе, али и светоназорску антиномију: у црногорској рецепцији Његош је генијални слободар, а у великосрпској доктрини он је уз Светога Саву, други стуб тобожње националне супериорности – рекао је Поповић.

Угледни познаваоци Његошевог дела, и аутори који су награду понели док је она имала већи значај и била политички неупрљана, нису у уторак желели да улазе у дубљу полемику са Поповићем, који је препознатљивост у Црној Гори стицао ставовима попут оног да је „проблем са Русијом секундаран, а са великосрпством трајан“.

– Сигуран сам да никога на овом свету најновији добитник Његошеве награде не може убедити да Петар Други Петровић Његош није знао ко је, ни којој књижевности припада – био је телеграфски сажет академик Миро Вуксановић, потпредседник Његошевог одбора Матице српске.

Сажета је била и реакција црногорског песника Ранка Јововића:

– Његошева награда је потпуно деградирана. Тиме сам рекао све!

У свом стилу, иронично, „скаредну беседу“ прокоментарисао је и академик Матија Бећковић, носилац Његошеве награде:

– Лепо размишља и логично закључује, што се и очекује од добитника Његошеве награде.

ЧОВЕК СА ЛИЦЕМ

– УКУПНО Његошево дело нас подстиче и обавезује да изграђујемо личност на поштовању морала и правде. На идеалу чојства, према ком човек не треба да буде „човјек без лица“ из наслова романа добитника овогодишње Његошеве награде, већ човека са лицем, карактером и особеношћу или како Његош поручује – „име чесно заслужи ли на њој/ он је има рашта полазити“ – рекао је Филип Вујановић, председник Црне Горе.

Тагови: Милорад Поповић, Роман