БИОГРАФИЈА ВЛАДАРА: Монументална фреска живота и света Петра Великог

Поклоници врхунски написаних биографија и историографских студија обрадоваће се књизи Роберта К. Месиа „Петар Велики његов живот и свет“, која има 1.234 стране и за коју је аутор освојио Пулицерову награду 1980, у категорији биографија, а сада ју је, у српском преводу, објавила „Лагуна“.

Ово изузетно историографско дело продато је до сада у шест милиона примарака, а највећи комплимент му је што је преведено и штамапано у Русији, која може да захвали Петру Великом да је ушла на велика врата у историју Европе и стекла први пут епитет једне од „глобалних сила“.

Руски историчар. који је написао предговор за руско издање, Евгениј Викторович Анисимов, записао је да „читалац који је прочитао ову књигу и ставио је на своју полицу није погрешио, јер до дана данашњег не постоји подробније, опширније и савесније написано научно-популарно дело на ову тему“.

Име аутора Роберта К. Месиа, није непознато српским читоацима, пошто је „Лагуна“ пре неколико година објавила превод његове биографије Катарине Велике „Портрет једне жене“, написане 2012, која је такође импозантно дело по обиму, а наишло је веома добар пријем код српских читалаца и доживела је више од једног издања.

Ко је био фасциниран делом о Катарини Великој, никако не би смео да заобиђе живот и свет Петра Великог јер то дело је спектакуларни преглед историје XВИИ и почетка XВИИИ века не само Русије, већ свих земаља које су укљуцене у књигу било да се радило о његовим противницима на бојном пољу, пријатељима или савезницима, али и земље попут Француске коју је посетио пред крај живота, јер једна од важних особина тог јединственог чвека била је незајажљива радозналост и никако није хтео да пропусти да не види Париз.

Меси, дипломац универзитета као што су амерички Јејл и британски Оскфорд на којима је учио и усавршавао знање историје Европе, а посебно Русије, данас важи за историчара који изузетно добро познаје историју чланова династије Романов (1613-1917), о којима је написао неколико студија.

Ипак и данас се сматра да му је животно дело писани споменик Петру Великом, иако је то била његова прва монументална историографска књига за чије је писање утрошио године минуциозног истраживања и рада.

Његова биографија човека који је са 10 година крунисан као ковладар са својим старијим полубратом по оцу Иваном и владао је од 1682. до 1725, дубоко урања у живот овог у оно време горостаса са преко два метра висине, пуног енергије и снаге, бележећи највазније догађаје у његовом животу са бројним анегдотама и сведочењима савременика.

За посебном топлином дочарава романсу са сељанчицом Катарином која му је прво била љубавница, да би је касније оженио, крунисао за царицу и осигурао да она буде владарка након његове смрти. За ту прелепу љубавну причу, аутор књиге се послужио преписком између Катарине и Петра када су били раздвојен.

Патриота до последње капи крви, Петар је уложио своју бескрајну енерегију у претварање Русије из заостале, примитивне забити у моћну европску државу и зато је Меси овим речима закључио његову биографију оценом да расправе у вези са Петром и опречна мишљења о његовимн реформама немају краја.

„Вечни радник“, тим пречима га описује Пушкин док Меси изриче коначну оцену да је „Петар био природна стихија и можда баш из тог разлога никакав коначни суд неће ни бити донешен, јер како судити бескрајним таласима океана или моћној снази вихора?“ .

Тагови: Петар Велики, Роберта К. Месиа