БИО И ОСТАО ВЕЛИКИ ЧОВЕК: Преминуо Антоније Ђурић

Антоније Ђурић, писац изврсних романа о страдању Равногораца под комунистичком диктатуром, преминуо је у свом дому у Чачку. 

Рођен је у Сјеници, 21. јануар 1929, био је српски новинар, књижевник, историчар и публициста. Гимназију је завршио у Ужицу. Због писања против комунистичког режима, робијао је седам година у сСремској Митровици у исто вријеме кад и Стеван Мољевић који је преминуо у затвору, Ђуро Ђуровић, Војин Андрић, Коста Кумануди, Драгић Јоксимовић који је такође преминуо у затвору, Сава Банковић и Борислав Пекић.

После изласка из затвора, највећи део свог радног вијека провео је радећи као новинар у „Експрес политици”. 

По његовој култној драми „Солунци говоре”, направљен је и истоимени телевизијски филм 1990. године, за који је он радио сценарио. Био је члан је Удружења књижевника Србије.

Ђурићева дјела су „Солунци говоре”, „Крај Мораве долина наде”, „За част отаџбине”, „Обавештајац каплар Милоје”, „Жене Солунци говоре”, „По заповести Србије”, „Равногорци говоре”, „Црвена куга” (три тома), „Јуриш у поробљену отаџбину” и „Топлички устанак”.