Бићу Србин и после смрти: Последњи интервју Светислава Арсића Басаре за Спутњик

Ја сам живи сведок како се Косово празни од српског народа, како нестаје српски народ. И ту настаје сукоб у самој мојој личности, каква је моја одговорност пред историјом, пред народом, пред собом, пред својим животом. Ја немам друго оружје до стваралачко да искористим свој таленат у ту службу, да покажем нашу стварност каква јесте.
Овако је у последњем разговору за Спутњик о себи и разлозима зашто од дрвета деценијама ствара див јунаке, у свом атељеу у Малој Мoштаници говорио академик Светислав Арсић Басара, угледни вајар који нас је напустио.

Рођен на Косову у планинском селу Севцу, Басара је – пратећи судбину народа којем припада – свој став и емоцију урезивао у дрво, стварајући препознатљива и јединствена дела. Клешући историјске и митске личности у импресивним димензијама, слао је поруку о томе колика је вредност и снага наше прошлости, али и приказивао стварност каква јесте.

„Како ја сада да се бавим апстракцијом, а мој народ умире и нестаје. Зато користим свој таленат да без патетике покажем стварност каква јесте, где се налазимо и како то изгледа“ објашњавао је Басара своју уметност, али и жељу да као стваралац подели судбину свога народа.
„Не могу да се правим да сам оно што нисам. Ја сам Србин и то ћу бити увек, и после смрти. И свако ко се роди као Србин остаје увек Србин, не може да се промени чак и ако то жели. Делим судбину једног народа који стално живи у ропству.“
Болело је га је што од бомбардовања није отишао на Брезовицу где је некад имао атеље, није могао да гледа свој „покорени завичај“. Са надом је гледао у Русију, а бисту њеног председника извајао је у неколико примерака.

„ Човечанство не зна шта је Русија, оно покушава да је другим очима гледа. Руски дух је најмоћнији, шта му ко може, природа га таквим створила. После једног боравка у Русији — а био сам тада још у Приштини, утучен и на маргини живота — стао сам на чврсте духовне ноге. Ништа ме више на свету није занимало откад сам у њиховом Историјском музеју у ондашњем Лењинграду видео да њихови сликари сликају Русију истом снагом којом је писци описују… Путин је данас највећи државник света. Он је васкрснуо Русију која је била на коленима. Путина сам радио у две варијанте, радићу га још, можда у десет варијанти, док га не представим онако како хоц́у. Захвалан сам му много, он живи у мени.“
Последњи разговор академика Светислава Арсића Басаре дат Спутњику погледајте у видео прилогу.