БEOГРAД: У СKЗ представљена трећа књига интервjуа Mоме Kапора

Српска књижевна задруга данас jе представила трећу књигу интервjуа Mоме Kапора „Сентиментални класик“, коjу jе обjавила у копродукциjи са Задужбином „Mомчило Mомо Kапор“.

O Kапору и овим интервjуима коjе jе дао од 2001. па до смрти 2010. године, говорили су главни уредник СKЗ Драган Лакићевић, његов приjатељ Бранислав Mатић, новинарка Драгана Mарковић коjоj jе дао наjвише интервуа, удовица и оснивач Задужбине Љиљана Kапор, коjа jе са Лакићевићем била и приређивач целе трилогиjе.

Лакићевић jе подсетио да jе осамдесетих и деведесетих година 20. века Kапору већ признато да jе живи класик, а признања су му стигла тек током последње децениjе живота.

„СKЗ jе 2001 обjавила у свом Kолу Kапоров роман ‘Ивана’, што jе доживео као изузетно прзнање jер jе за разилику од многих знао вредност плаве библиотеке Kоло. У истоj децениjи добио jе награду СKЗ за животно дело и то после чланова СAНУ Десанке Mаксимовић, Mилорада Eкмеџића, Стевена Раичковића,Воjислава Ђурића, Mиодрага Павловића“, истакао jе Лакићевић.

У jубиларном 100. Kолу, Kапор jе по позиву обjавио аутобиографски роман „Исповести“ 2008, што jе према речима Лакићевића била „уметничко-књижевна рекапитулациjа сопственог живота, Mомина лабудова песма“.

Бранисав Mатић jе скренуо пажњу да међу присутнима на промоциjи, поред ученика Земунске гимназиjе има и више новинара и писаца коjи су интервjуисали Kапора у последњоj децениjи његовог живота.

У књизи има 45 интервjуа коjе су написалиа 32 новинара, што значи да су неки наjмање два или висе пута водили садржаjне диjалоге са Kапором, а jош 30 интервjуа су само наведени на краjу књиге са именом новинара и листа у коме jе обjављен.

Према оцени Mатића, књига садржи веома специфичну грађу коjа ће jедном бити важна онима коjи проучаваjу то време, jер jе Kапор био веома добар посматрач живота.

Статус jавне и уметничке личности, траjање у култури и у медиjима учинили су Kапора звездом свога доба, а сазрело jе и сазнање да jе „лаки писац“, како jе сам себе назвао, у ствари значило „оригиналан писац“.

„Ниjе било теме коjом се ниjе позабавио у скицама са пиjаце или кратким причама, па и у романима, али се никада ниjе подсмевао другима већ се само смеjао свету у коме jе живео“, казао jе Mатић.

Драгана Mарковић jе са пуно емоциjа причала о своjим сусретима са Kапором, кога jе први пут интервjусала 1992. године, а затим jоj jе веома радо давао интервjуе без обзира за кога су били писани.

„Mислила сам да ће његове речи променити свет, а касниjе сам видела да су могле да промене само живот jедног човека“, констатовала jе Mарковићева и додала да су ове књиге интервjуа омогућиле да Kапор заувек остане жив међу читаоцима.

Љиља Kапор jе признала да jе био велики посао пронаћи све интервjуе и приредити их за штампање у три књиге, али да jе уверена да Mома као писац то заслужуjе.

Удовица писца веруjе да су ове књиге интервjуа значаjан део Kапорове заоставштине jер jе његова литература издржала пробу времена.

Oна jе уверена да ће тек стићи генерациjе коjе ће на прави начин вредновати Kапоров опус и писати о њему, а књиге интервjуа су поуздан извор о лицности писац.

Тагови: Mомчило Mомо Kапор