„Испод Бранкових крила“ програм је који је спојио децу и писце у част књижевника, хумористе, човека великог срца увек спремног да помогне младима.

Деца кажу да им се Бранко Ћопић свиђа због хумора и да највише познају његово дело „Орлови рано лете“, као и „Мачак Тоша“ али и „Босоного детињство“.

Писац Љубивоје Ршумовић истиче како је Ћопић један од оних писаца које можемо назвати темељем и браниоцем лепог језика.

„Што је још важније бранитељем неког нашег изворног и традиционалног смисла за хумор, за радост. И мислим да сва деца, сва школска деца, би морала знати Бранка Ћопића и његове песме и приче“, истиче Ршумовић.

У знак сећања на Ћопићеве ведрине и сете одржана је и трибина „Јеретик голубијег срца“.

„Бранко Ћопић је један од највећих писаца свога времена и свакако најтиражнији, захваљујући свом осећању трагике живота и његових комичних могућности који се спајају од раних писаца до последњих дела. Чак и на крају ‘Баште сљезове боје’ која говори о његовом разочарању у властити идеал“, подсећа академик Светозар Кољевић.

Сећање и на Данила Киша, једног од најпревођенијих српских писаца чије дело, показује да све није књижевност, али да књижевност може бити најбољи део нашег искуства.

„Данило Киш је после свега остао писац који са подједнаком пажњом привлачи и шире читалачке кругове што је донекле парадокс када знамо природу његовог књижевног дела, а са друге стране то дело представља непрекидан изазов савременој српској интерпретативној критичкој мисли како код нас тако и у свету“, истиче писац Михајло Пантић.

Обележава се и 120 година од рођења великана у сенци, Милана Кашанина. Ретка прилика да се чује о њему и као писцу, критичару и историчару књижевности и ликовних уметности.