БЕОГРАД: Премијера документарног филма „Њихова величанства Филм и Књига“

Премијера документарног филма ,,Њихова величанства Филм и Књига“ Тадије Чалуковића одржана је у УК Пароброд. Како је београдски средњошколац успео да споји Емира Кустурицу, Душана Ковачевића, Владимира Пиштала, Миљенка Јерговића, Љубивоја и Вука Ршумовића?

Одговор на то питање дао је управо овај документарац који је повезао кинематографију и књижевност, те колико те две уметности одређују једну нацију.

Ово остварење, из угла генерације рођене и одрасле у дигиталној ери, говори о уметностима прошлих векова – филму и књижевности.

Иако смо често склони да олако потценимо њихову склоност да знање стичу читањем књига и гледањем старих филмова великих мајстора, овај подухват показује супротно. Чалуковић поставља питања о будућности штампаних књига, везама књижевности и филма, односу филма и серија које тренутно односе превагу…

– Причу филма сам изабрао можда подсвесно, а она је у ствари збир фрагмената свих мојих интересовања разбацаних по мозгу. А у мојој глави књижевност и кинематографија су на истом месту, на победничком постољу. Ово је филм који је повезао Иву Андрића и Александра – Сашу Петровића, али и све људе који су се у било ком својству опробали у књижевности и кинемтографији – каже  Тадија Чалуковић.

Поред великих имена наше кинематографије и литературе, поменутих на почетку, у филму се још појављују и Урош Петровић, Јасминка Петровић, Александар Гајшек, Никола Маловић…

– Саговорнике сам пажљиво бирао. Овај филм окупља људе који се могу окарактерисати кроз речи: искуство, мудрост, младост, смех.

У филму говоре велемајстори уметности, али и они који су на добром путу да то постану. Од рецимо Емира Кусутрице, преко Уроша Петровића и Владимира Пиштала, до младог филмског редитеља Стефана Красића – наглашава Чалуковић.

На питање да издвоји неки детаљ из филма он наводи нашег највећег живог драмског писца Душка Ковачевића ког је успео да изненади питањем.

– Можда ме је највише изненадио Душан Ковачевић, који је поновио моје питање како би изгледала књижевност без кинематографије и обрнуто, јер, како је рекао, никада му у животу нико није поставио такво питање.

Филм, како каже Тадија, нема намеру да прави поделу између четврте и седме уметности већ да их још више повезује. Нити да потенцира како је боље читати књиге, него гледати филмове, и обрнуто. С тим у вези помиње једног од наших највећих редитеља Живојина Павловића који се врло успешно бавио и књижевношћу.

– За Жику Павловића, који је синоним књижевности и кинематографије, кажу да је своје филмове ,,снимао писаћом машином, а романе писао камером”. Потрудио сам се да следим тај његов пример. Гледајте књиге, читајте филмове – поручује Чалуковић.

Премијери његовог филма пред београдском публиком присуствовао је министар културе Владан Вукосављевић.