Под покровитељством патријарха српског Иринеја, Српско просвјетно и културно друштво „Просвјета“ обиљежило је 170 година од штампања Његошевог „Горског вијенца“, пјесничког дјела у којем је забиљежена космичка драма стварања и драма нашег индивидуалног простора.
У цјелокупном српском културном насљеђу нема оригиналнијег ствараоца који је својом поезијом, симболима и порукама успоставио вриједности језика, обичаја, морала, историје, али и политичких и друштвених прилика. Зато је велики државник и поета једнако актуелан као и у своје вријеме.
„Његош је изразио дух српског народа који не смије ни по коју цијену да се одрекне Косова“, рекао је патријарх српски Иринеј и додао:
„Да га бранимо свим могућим начинима и средствима, а не дај Боже да дође, ми смо обавезни да га и на онај други начин да га бранимо. Свим начинима и средствима да бранимо Косово“, истакао патријарх српски Иринеј.
Његош је писао о свом времену, али пророчки је упозоравао што ће се и након 170 година дешавати, нарочито на Косову.
„Нада више нема ни у кога до у Бога и у своје руке надање се наше закопало на Косову у једну гробницу, не каже безнађе…У оно вријеме он је осјетио да је косовска гробница уствари продужетак христове гробнице, а христова гробница је гробница из које се васкрсава живот, вјечни, а онда и косовска исто тако“, нагласио је митрополит црногорко-приморски Амфилохије.
Ријетко је која књига имала важнију улогу у животу српског народа као што је Горски вијенац. Написао је радознали дух завјетован сазнању, а онај ко буде спознао њене тајне стећи ће највеће знање, каже академик Матија Бећковић.
„Горски вијенац је постао својевремени Нови завјет српског народа, тако у вријеме када је мастило било скупље од крви мученика, а хартија ређа и скупља од крви смртника. Његош је писао о образу свог народа и ко год има образ он има на обазу исписан Горски вијенац“, изјавио је академик Матија Бећковић.
„У моменту кад живимо у једном времену, кад смо свједоци једног времена гдје се неолиберализам разумијева као нови империјализам, гдје чињенице немају никакво значење, што Његош каже сила бога не моли, гдје је равнодушност наше интимно опредјељење, гдје појединац губи смисао за све оно што надилази лични ниво, онда говорити о вриједности, говорити о значају таквог великана више је него упутно“, подсјетио је Миломир Мучибабић, предсједник Одбора „Просвјете“ Београд.
У поетско-музичком дијелу програма, глумац Петар Божовић и Прво Београдско Пјевачко Друштво, извели су Његошеву „Лучу микрокозму“.