БЕОГРАД: Изложба „Јадовно- Јасеновац- Козара- Сајмиште“
Фото: РТРС
У београдској галерији „Прогрес“ синоћ је отворена изложба „Јадовно-Јасеновац-Козара-Сајмиште“, поводом обиљежавања Дана пробоја заточеника из концентрационог логора Јасеновац.
Организатор изложбе је београдски Музеј жртава геноцида, који уједно 22. април обиљежава и као свој дан, односно Дан сјећања на пробој посљедњих затвореника концлогора Јасеновац у Независној Држави Хрватској 1945. године.
Вршилац дужности директора Музеја жртава геноцида Вељко Ђурић Мишина рекао је Срни да се изложбом жели показати континуитет злочина НДХ над српским народом, Јеврејима и Ромима.
Ђурић је рекао да још много тога није рашчишћено што се тиче пробоја логораша из логора Јасеновац и ко је то иницирао.
„Још је тај догађај неистражен, али је битно да се то десило 22. априла 1945. године, а Београд је ослобођен 20. априла 1944. године“, навео је Ђурић.
Он је додао да ће у оквиру обиљежавања овог дана Музеј организовати и друге догађаји у наредних 15 дана, као што је скуп уз учешће психијатара, психолога и антрополога о теми „Антропологија јасеновачких злочина и зла“.
Биће представљен филм Музеја жртава геноцида о злочинима НДХ, као и први дијелови дугометражног документарно филма о Сајмишту, а биће одржана и трибина о Косову и Метохији 1941-1999-2017. године.
Изложбу је отворио израелски традиционални умјетник Мајкл Енде, који је Музеју поклонио своју скулптуру под називом „Од уништења до новог живота“, која представља шест милиона јеврејских жртава страдалих у Холокаусту и нови живот Израела.
„Ја не видим да је убијено само шест милиона Јевреја, него 30 милиона, ако се математички уброје и њихове породице“, рекао је Енде, који је прокоментарисао једну фотографију уплаканог дјечака са Козаре у вријеме усташких погрома ријечима „за шта је криво ово невино дијете?“.
На изложби је Тања, кћерка покојног Милана Басташића, који је био у дјечијем усташком логору, а касније сарадник и истраживач Музеја жртава геноцида, прочитала дио из његове књиге, коју није успио да објави за вријеме свог живота.
У том тексту, који ће као публикацију под називом „Бјелогорски црни рубац“ објавити током ове године Музеј жртава геноцида, Басташић наводи да је у НДХ геноцид био не само планиран, него и до детаља разрађен за сваки ентитет појединачно – за Србе, Јевреје и Роме, од којих су отимана дјеца, која су касније убијана или послата у логоре.
„Захваљујући преживјелим Јеврејима, покушаји Хрватске да ревидира Холокауст и геноцид НДХ остаје само сраман изузетак“, написао је Басташић, који је навео да су мајке у Бјелогори као знак жалости стављале на главу црне рупце, који су касније налажени крвави на стратиштима.
У оквиру изложбе представљена је књига „У раљама геноцида“ аутора Мире Кљајић Вејновић и Николе Турајлића, који се баве трагедијом својих мјеста, односно три села поред Јасеновца у 20. вијеку, закључно са посљедњим ратом 1992. године.
