Премијером комада Милене Марковић „Деца радости“ у режији Снежане Тришић, Атеље 212 прославио је синоћ 60 година рада.
Публика, у којој су били министар културе и информисања Владан Вукосављевић и градска секретарка за културу Ивона Јевтић, громогласним аплаузом поздрвила је велики глумачки ансамбл и ауторку Милену Марковић.
Прослави јубилеја Атељеа 212 присуствовао је цео ансамбл позоришта, као и многи пензионисани глумци тог театра.
Комад „Деца радости“ почиње сусретом две мајке на гробовима својих синова, Песника и Ратника, који су страдали током прелома епохе, деведесетих година 20. века, немоћни да се ослободе родитеља и одрасту.
Прецизним одређењем ликова родитеља (народних ослободилаца, официра, партизана, учитеља, писаца, балерина, домаћица), како примећује драматург Димитрије Коканов, прави се темељ мапирања једног времена и система вредности који је одређен кроз причу о учењима и идеологији, ослобођењу и изградњи заједнице, њеним постулатима који ће, иако пренапрегнути слављењем порода и препорода, сахранити своју нејаку и ушушкану децу, неспособну за одрастање и самим тим осуђену на пропаст.
Редитељка је комад „Деца радости“ доживела као рокенрол реквијем и поставила као еп о личном и колективном страдању, препознавши у тој „тужној песми“ све болне тачке одрастања и живота сваког детета, од прве љубави, бунта против наслеђа и уљуљкивања у њему, откривања сексуалности, бекства у уметност, поезију, па све до смрти.
У драми „Деца радости“, кроз преломне тачке од рођења до смрти петоро младих људи који умиру од хероина, преламају се идеолошки контекст и концепт успостављања и распада Југославије, појава рокенрола у Србији, ратови деведесетих па све до нашег „новог доба“.
Играју Филип Хајдуковић, Горица Поповић, Ненад Ћирић, Марко Гверо, Милица Михајловић, Миодраг Крстовић, Радмила Томовић, Марко Грабеж, Јована Гавриловић, Бојан Жировић, Милица Трифуновић, Исидора Минић, Владислав Михаиловић, Катарина Жутић и Миодраг Драгичевић.
Сценограф је Дарко Недељковић, костимограф Маја Мирковић, композитор Ирена Поповић, кореограф Бојана Робинсон.