Књига „А, ко си ти?“, са поднасловом „Аутомонографија Предрага Микија Манојловића“, представљена је данас у Народном позоришту у Београду.
Удружење драмских умјетника Србије обавило је књигу у сарадњи са саиздавачима Вукотић медиа и Службени гласник, као саставни дио глумачке награде за животно дјело „Добричин прстен“.
Манојловић је 2012. године постао 28. лауреат тог највишег глумачког признања УДУС-а.
На почетку промоције в.д. управника Народног позоришта Дејан Савић уручио је Манојловићу Печат Народног позоришта.
Он је подсетио да се Манојловић у дугој и плодној каријери везао само за једну институцију, прије него што је узео статус слободног умјетника.
– Поносни смо што је био члан Народног позоришта, до почетка 90-их. Овдје се још сјећамо његовог Сирана, Ричарда Трећег, Величанственог Рогоње… Ми памтимо великане, оне који су уградили себе у нашу кућу и у српску културу – рекао је Савић уручујући признање.
Манојловић је рекао да је „изненађен овом почашћу“.
– Период мог живота овде био је кратак, али не могу да замислим свој живот без онога што сам овдје играо и без људи са којима сам ту радио – истакао је он.
Књига није класична монографија, јер је у њој објављено више од 60 интервјуа које је истакнути глумац давао различитим медијима и разним поводима, још од 1979. године, појашњавајући своје ставове о глуми, позоришту, филму, културним приликама, љубави, пријатељству, о традицији и будућности, о елити, примитивизму…
О књизи и Манојловићу на промоцији су говорили глумица Анита Манчић и редитељ Горчин Стојановић.
На задњим корицама књиге је фотографија његових родитеља Зоре и Ивана Манојловиића.
– Не би ме било оваквог да није њих. Растао сам и васпитаван у стабилној, скромној породици која је развијала образовање и моралну припрему за живот – истакао је он додајући да су се противили да упише Позоришну академију.
– И ја бих данас неког младог одговарао од тога. Не може се бити глумац без исповједног тона, а то вас разноси – рекао је он, уз примједбу да има и оних који се баве глумом без замарања.
У књизи се, како је изјавио, „може видјети пресјек једног човјека кроз једно вријеме“.
– Говорио сам без зазора и без рачунице. Интервјуи су дати хронолошки, а ту су и јавни говори, ауторски чланци. Све заједно показује како вријеме пролази, а уствари – стоји и како јавна ријеч, друштвено одговорно понашање нема довољно одјека у овом друштву и у овом узбурканом времену – закључио је Манојловић.
Тагови: Београд, Књиге, Мики Манојловић, Народно позориште