БЕЋКОВИЋ: Сваки окупатор прво је забрањивао ћирилицу, и да нема другог разлога да је сачувамо, тај би био довољан

„Када бисте некоме рекли да више људи пише ћирилицом него латиницом, не бих вам веровао!“ каже академик Матија Бећковић, коментаришући најављене предлоге измена и допуна Закона о службеној употреби језика и писма, које прецизније регулишу статус употребе ћирилице у јавном простору.

Тај предлог је био сасвим довољан за отварање бурне политичке расправе у којој су ћирилица и/или латиница заправо нека врста линије раздвајања прве и друге Србије.

Министар Владан Вукосављевић је оценио да је такав „дух времена” и да се људи више опредељују за латиницу него ћирилицу, изразивши бојазан да ће за 10–20 година ћирилица полако бити истиснута из употребе. Стога су донети предлози да се службена употреба ћирилице поред тога што се односи на образовне установе, медије, привредна предузећа и јавне установе свих врста, пропише и у правном промету између правних субјеката; посебно да на ћирилици морају да буду написана имена предузећа, као и називи робе и услуга, упутства за употребу, фактуре, рачуни и потврде.

По садашњем закону, када се текст исписује и латиничким писмом, он се исписује после текста на ћирилици, испод или десно од њега. Што се махом у пракси не поштује.

„Сваки окупатор је прво забрањивао ћирилицу. И да нема никаквог другог разлога да је сачувамо, тај би био довољан. Ако не знамо зашто је ћирилица забрањивана, можемо да их питамо… И да ми заборавимо ћирилицу, она не би нестала. Грци, Бугари, Руси нам се не би придужили. Ако бисмо заборавили ћирилицу, не бисмо умели да прочитамо своје тапије, епитафе, своју личну карту,“ сматра Матија Бећковић.

Ћирилица ће опстати само ако поштујемо Устав, каже књижевник Милован Витезовић и предлаже да се донесе подзаконски акт којим би се прописивало поштовање Устава.

„Све што се службено штампа, од уџбеника па надаље, мора да буде на ћирилици, са изузетком националних мањина. Сви знакови поред пута морају да буду исписани и на ћирилици и на латиници, све фирме морају да имају назив на ћирилици. Држава ће силне паре да заради само од наплате казни од оних који немају исписан ћирилични назив фирме,“ каже Витезовић.

Напомиње да ћирилицом пише пола света, „ако рачунате некадашњи СССР и ту чињеницу не треба обогаљивати и претварати је у мањкавост”.

„Нисам против ниједног писма, волео бих да знам и кинески, али га не знам. Сва писма су благодет светске културе,“ истиче наш саговорник.

И Матија Бећковић подсећа да су све наше књиге до новијих времена на ћирилици.

„И врло паметни људи код нас су мислили да је ћирилица технолошки превазиђена. Међутим, Бил Гејтс се није сложио с тим кад је направио програм за кинески, арапски, јапански. Није му био проблем да се смилује и на наших тридесет слова. Можда је чуо како су најпознатији лингвисти оценили да је ћирилица најсавршеније фонетско писмо на свету,“ каже аутор књиге „Ћераћемо се још“.

Ротар: Ћирилица је баш егзотична за туристе

Писац Немања Ротар не верује да је ћирилица фрустрирајућа за туристе.

„Наравно да треба направити путоказе за туристе за лакше сналажење, али исто тако сматрам да је ћирилица за туристе егзотична. Живимо у време кад се тежи унисоности и тенденцијама које поништавају различитост. За мене је различитост нешто што даје смисао, нешто што је аутохтоно. Није ми збуњујуће када видим у страној земљи друго писмо. Замислите када би у Јапану и у Кини све било на латиници. Поништити све и довести га на исто је смешно и тужно. Смисао је у различитости, не у истоветности,“ наглашава Ротар, који начелно мисли да је потез министарства добар.

„Држава треба да штити и језик, али не и да оде у репресију: или то или ништа. Ипак је латиница интернационално писмо и немогуће је искоренити је и вратити се на старо. И то не би било добро.“

Протест против дискриминације ћирилице у Црној Гори

Испред Министарства просвете у Подгорици чланови и симпатизери Нове српске демократије, чланице опозиционог Демократског фронта, одржали су протест због дискриминације ћирилице у тој држави, а након обраћања трочлана делегација је отишла на састанак са ресорним министром Дамиром Шеховићем.

Посланици ДФ-а су упутили захтев министру просвете Дамиру Шеховићу да, сходно уставним прописима и законским нормама, изда јасно и недвосмислено упутство или препоруку директорима, секретарима и школском особљу да се, како је рекао Будимир Алексић, омогући поштовање Устава и да се онима који то желе омогући сведочанство на ћириличном писму.

Тагови: Матија Бећковић