Вероватно да је наша најважнија институција српски језик. Језик је једини живи свједок свих времена. И он је нашао право име за све. Он није могао да буде убијен, није могао да умре. Он је преживео – овако о српском језику говори један од наших најважнијих пјесника 20. и 21. вијека Матија Бећковић.
Језици би се потврдили, сматра он, тек кад би на њима настала велика дјела која би оправдала постојање тог језика.
Истиче да српски језик није од јуче, већ је оправдао своје постојање великим умјетничким остварењима.
„Та су дјела служила некој вишој, уметничкој правди. У нашој народној поезији језик је већ достигао врхунце. На основу тих песама ми смо се први пут појавили у Европи, изнели из векова ропства ту поезију, која се сматрала наставком Хомера“, казао је Бећковић и подсјетио на ријечи њемачког пјесника Гетеа, који је српску поезију упоредио са разговором звијезда:
„Нигде у поезији света нисам нашао да звезде разговарају. Народ који има овакву поезију не заслужује да буде роб“.